Рад у летњој сезони на Јадрану све мање занима држављана Хрватске, упркос великој стопи незапослености, пише „Слободна Далмација“.
Резултат је отварање европског тржишта рада за хрватске раднике. Побољшању ситуације не придоносе ни искуства једног дела сезонаца који су понекад застрашујућа и понижавајућа. Део оних који тренутно раде у сезони на Јадрану као да нису у радном, него у робовласничком односу.
Искоришћава се њихов очај и беспарица, због чега раде 12 или 16 сати дневно, седам дана у недељи за плату од 3.000 или 4.000 куна (највише око 530 евра), наводи овај лист.
Велики део радника који се у летњим месецима запосле на обали долази из Славоније. Али исто тако, Славонци су масовно отишли да раде у друге земље Европске уније, а сада послодавцима на мору недостаје радника.
О лошим условима сезонског рада много се говори, али никако да се у целости промене. Тамо где нема контроле, нема синдиката, послодавци не поштују закон и искоришћавају сезонце.
„Иде се до те мере да с њима склапају уговоре о раду на месец дана, а ако се због нечега побуне, уговор им се не продужује“, рекао је Едуард Андрић, председник Синдиката туризма и услуга Хрватске, пише „Глас Славоније“.
Тврди како је ситуација смештаја радника шаролика.
„По правилу, само велики имају донекле адекватан смештај, док је остало испод сваког нивоа. Већина сезонаца мора послодавцу да надокнађује за смештај и храну“, казао је Андрић.
Просечне плате су 3.500 до 4.500 куна нето.
„То би требало да буде плата за редовно радно време, али послодавци избегавају да дају слободан дан“, рекао је Андрић.
„Радници у сезони одрађују велики број сати. Највећи проблем радника који раде у сезонским подручјима је остваривање одређених права попут коришћења годишњих одмора“, напомиње Златица Штулић, председница Синдиката трговине Хрватске.
Не чуди што је много људи који су искључиво радили сезонске послове отишло у неке од земаља ЕУ, како би за боље услове и веће плате решили своју егзистенцију.
Марио Бебић, помоћник министарке рада и пензионог система, свестан је искустава сезонаца да сезонски рад у Хрватској значи три месеца „ринтања“ без слободног дана, уз десетосатно радно време, за просечну плату од једва 4.000 куна.
„Након уласка у Европску унију Република Хрватска, складно слободи кретања радника, не може забранити нити ограничити запошљавање хрватских радника у државама-чланицама. Министарство рада уз помоћ Инспектората рада уложиће максималне напоре како би се што боље заштитили радници од незаконитога прековременог рада и избегавања плаћања уговорене плате“, рекао је Бебић.
