Према прогнозама, ако се ситуација не промени у скорије време, онда би до 2080. године становништва Португалије могло бити мање од седам милиона. Ова демографска тенденција, под руку са константним падом наталитета, доводи до ситуације која, по мишљењу Елизиja Ештанке, социолога из Центра социјалних студија Универзитета у граду Коимбра, изазива забринутост.
„Ако свему поменутом додамо још и чињеницу да у последње време државу напуштају млади Португалци, који би требало да допринесу већем наталитету, онда постаје јасније да је ситуацију под хитно неопходно регулисати политичким мерама које би успориле ове тенденције или их окренуле у супротан смер“, изјавио је професор Ештанке у интервјуу за Спутњик.
Човек не мора бити стручњак да би схватио да ће за неколико векова становништво Португалије потпуно нестати ако се ситуација не промени.
„Ако направимо једноставне прорачуне, узимајући у обзир стопу смртности, рађања и емиграције, долазимо до закључка да се становништво Португалије умањило за 150 хиљада људи“, каже Ештанке.
На пример, 2013. године у Португалији се родило 82 хиљаде деце, а умрло 106 хиљада, што је довело до губитка 24 хиљаде становника. У истом периоду, државу је напустило 128 хиљада Португалаца како би себи нашли посао у другим државама Европе или у САД. Број Португалаца који живе ван граница своје постојбине данас је достигао рекордни историјски ниво. Наталитет у Португалији је најнижи у Европи и износи свега 7,9 деце на хиљаду људи. Истовремено, морталитет износи 10,2 особе на хиљаду житеља државе. Међу европским државама Португалија заузима четврто место по броју старих људи.
Економска криза, незапосленост и „жеђ за авантуром“
Према мишљењу Ештанке, висока стопа емиграције међу Португалцима може се објаснити финансијско-економском кризом кроз коју пролази ова држава од почетка 2011. године.
С друге стране, Ештанке наводи и да постоји одређена историјска тенденција у развоју Португалија у виду одређених циклуса током којих се становништво пресељавало у најудаљеније делове света:
„Почевши од времена ’Великих географских открића‘, португалско становништво се селило на све континенте, па чак и онда када су у Индији, Кини и истоку генерално локална култура и језик били драстично различити у односу на португалски. Осим економских разлога, у вези са мањком радних места, сиромаштвом и заостајањем државе, као што је то било током 19. века и током ‘60-тих година 20. века, могуће је да је још разлог за масовне миграције Португалаца и ’жеђ за авантуром‘, која се очигледно преноси са колена на колено“, закључује португалски социолог.
Требало би рећи и да је Влада Португала забринута због овог проблема и покушава да нађе решење. Међу мерама које Влада спроводи је и такмичење за пројекат повратка дијаспоре, а победник ће добити финансијску подршку владе у замену за повратак идејног творца у Португалију.
Садашња влада спроводи мере како би се повећао наталитет и смањила стопа незапослености. Ипак, ситуација се није суштински изменила. Прошле године Влада је ипак признала да Португалија остаје „емигрантска земља“.
Емигранти и имигранти
Већина Португалаца који напуштају своју домовину су млади до 30 година, који су незадовољни због „ниског животног стандарда и незапослености“. Mлади Португалци најчешће одлазе у Велику Британију, где је прошле године емигрирало 32 хиљаде њих.
Према речима самих емиграната, без обзира на велику носталгију, тешко да ће се ико од њих икада вратити.
Младић Еуклидеш Семеду, пореклом из града Синтра, који се налази недалеко од Лисабона, годину и по живи у Бирмингему. Семеду каже: „На крају крајева, привикавамо се, навикавамо на комфор који наша држава не може да нам обезбеди и зато стално одлажемо свој повратак и на крају поптуно одустајемо од повратка“.
Што се пак тиче броја имиграната, до 2009. године се број придошлих константно увећавао. Ипак, почевши од 2009, више од 60 хиљада странаца је отишло из Португалије. Многи су били принуђени да напусте земљу због проблема са документима који су неопходни за останак у овој земљи.
Ештанке наводи да је Влада до тада лако издавала документе и радне дозволе странцима, док је ниво незапослености био низак, што је и чинило Португалију привлачном дестинацијом за мигранте из Украјине, Молдавије, Румуније итд…
Без обзира на то што Европа већ више од једне године пролази кроз избегличку кризу, мало Сиријаца је изабрало као своју дестинацију. Квота Португала за пријем избеглица је десет хиљада људи, па ипак до сада се свега око 500 њих пријавило у овој земљи.
Па ипак, Ештанке мисли да би избеглице и мигранти могли да одиграју важну улогу у обнављању економије Португалије, ако буду испуњени следећи услови: усвајање јасне миграционе политике и интеграција избеглица у португалско друштво. Ештанке сматра да много зависи од тога да ли ће Брисел коначно помоћи економија на југу Европе, али не аутократским мерама кажњавања.
Португалски експерт сматра да је једини начин да се португалска омладина врати у домовину и заустави негативни тренд наталитета јесте модернизација економије и развој сектора који су повезани са високим технологијама.
