„Моја жеља је да се Мећавник све више претвара у културну институцију, па је утолико та идеја да свако годишње доба има један свој фестивал, заправо испуњење сна о сврси тог простора, слично Андрићграду“, изјавио је Кустурца за Танјуг.
Он каже да такве идеје нису нарочито профитабилне, али да у уметничком погледу оне доприносе људима, јер сваки добар филм, сваки добар концерт, омекшава и ублажава страсти и нагонске инстикте који су данашњим филмовима и ријалити-шоу програмима подстакнути до најгоре границе.
„Није случајно да се оволико наших људи одважи да убија, кад се ниво хуманитета смањује у тим јавним сервисима и чудима у којима живе. Ја их не гледам, на срећу, али знам да је то тако. Дакле, окуражити човека да буде бољи евентуално, можда и није лоше, и то је тај крајњи циљ, да се заправо све оно што се чује тамо преведе на језик употпуњавања личности и поправљања крвне слике света“, објашњава Кустурица.
Помажући афирмацији младих уметника на фестивалу „Бољшој“, Кустурица пружа руку младима да што лакше уђу у свет који је ипак суров.
„Тај свет је како време одмиче све суровији. Више уопште не постоји навика да се иде на филм неког аутора. Музика, на срећу, има јачи лични печат, јер је та врхунска извођачка музика, односно аутори, то је заштићено тим печатом класике, али ове друге сфере наравно нису. Једном ми се један Словак захваљивао на томе што сам направио добре услове где се филм добро види и добро чује. А то није код нас, ми нисмо усвојили те стандарде. И врло је важна ствар да се ти стандарди оптичко-визуелног, односно аудио, дигну на највиши највиши ниво, а то је једна од намера“, каже режисер.
Фестивали које организује Кустурица одржавају се као у време славног Вилијама Шекспира — под отвореним небом, а редитељ каже да ми ионако живимо Шекспирово доба, зато што су драме које се овде генеришу умногостручена идеја Шекспира о трагичности света.
„Слушао сам причу о томе како су 1941. депортовали једног човека из Јасеновца у Норвешку, како је из тих кола у којима су их везане проводили гледао како људи најнормалније једу сладолед, покривени шеширима да им лица не страдају од сунца, живели најнормалнији живот. Тако и ми данас, живимо најнормалнији живот, док сваки дан негде 200-300 људи страда, и кад се укључи телевизор, човек се некако осећа некомплетним ако не угледа да је неко неког убио у том дану. Зашто је то тако? Прво, дозволили су атентат на Бога. Чим нема те врховне инстанце, у општој фрагментацији света, све се доводи у питање“, сматра Кустурица.
Кустурица каже да у том смислу остаје уметност као органска слика света.
„Намера ове куће, или овај ентузијазам, упућени су на стварање, ојачавање крвне слике света колико је то могуће, без огромних амбиција, јер свет се мења великим ударима и великим променама. А ово је тихи рад барем на тим брдима која су до јуче били недођија, а сад одједном долазе највећи уметници света“, истиче он.
Упркос посвећености Мећавнику и свему што покушава и ствара у том пејзажу, Кустурица не запоставља себе као редитеља.
„Ја сам више за Гиниса, него за уметност. Број активности које сам ја имао у последњих пет година превазилази моћ петорице људе. Чудо да сам жив је оно чему се ја радујем. А у исходу тог чуда, настао је један филм који се управо довршава и који ће до краја августа бити готов, а после тога и приказан на неколико фестивала и ући ће у нормалну дистрибуцију“, открива Кустурица.
