Терезу Меј је конзервативна политичка елита довела на место премијера да би амортизовала промене којих се плаши. „Брегзит“ је, пре свега, ослободио једну огромну енергију незадовољства људи, енергију за промене, и они покушавају да ублаже ту енергију. У тој ситуацији промене на спољнополитичком плану не треба очекивати, објашњава за Спутњик публициста и дугогодишњи новинар у Лондону Синиша Љепојевић.
Не би требало очекивати било какве промене у односима Лондона и Москве након данашње инаугурације Терезе Меј за премијера, из простог разлога јер Британија улази у озбиљну политичку кризу, а Мејова, додаје Љепојевић, има проблем легитимитета. Она није бирана као лидер партије на изборима, већ октроисана специјалном операцијом према осталим кандидатима.
„То што су урадили другим кандидатима, Андреи Лидс и Борису Џонсону, на нивоу је специјалних операција америчких тајних служби“, сматра Љепојевић.
Други њен проблем је што припада пораженој струји у Конзервативној партији јер је она подржала останак Британије у ЕУ, што, такође, доводи у питање њен легитимитет, објашњава он.
Неће се мешати у спољну политику
Зато је Мејова привремено у премијерској фотељи, уверен је Љепојевић, напомињући да је ситуација попут оне када је Гордон Браун дошао за премијера после Тонија Блера.
Медијске написе који Мејову виде као нову „челичну леди“, што не наговештава њен краткотрајан боравак у Даунинг стриту, Љепојевић види као пропаганду која нема никакве везе са реалношћу.
Они Мејову неће доводити у питање због институције председника Владе, али перспективе су јој, понавља он, слабе.
„Због тога што је октроисана, она се неће упуштати у велике ризике на спољнополитичком плану, то ће бити статус кво. Посебно не треба очекивати промене према Москви као једном од кључних питања спољне политике“, нагласио је Љепојеић.
Он подсећа да су односи са Москвом били једна од тема у току кампање за излазак Британије из ЕУ. Заговорници „брегзита“ су тада говорили о потреби нормализовања односа са Москвом. Чак се, каже он, у граду на северу, поред Њукасла, „брегзит“ славио уз руску музику.
Дугогодишњи дописник из Лондона, добар познавалац тамошњих прилика, Љепојевић сматра да ће вероватни исход политичке кризе у Британији бити превремени парламентарни избори следеће године. Могуће је чак, додаје он, да дође до оснивања једне нове политичке партије.
„Све више се показује да људи који представљају изборно тело, гласаче, у британском парламенту, немају никакве везе са реалношћу у којој живе ти исти њихови гласачи. Према томе, сазрело је време после сто и више година да Британија добије једну потпуно другачију политичку партију и наговести темељну промену политичког рељефа у Великој Британији“, закључио је Љепојевић.
Директор московског Института перспективних истраживања Јуриј Громико за Спутњик каже да је Тереза Меј веома искусна политичарка конформистичког стила. Она веома брзо мења ставове у зависности од околности, и управо зато је шест година била на челу Министарства унутрашњих послова, што се ретко дешава у Великој Британији.
Корисна конфронтација
Притом, Мејова, сматра он, има изразито конфронтирајући став према Русији и то илуструје „случајем Литвињенко“, када је током истраге оценила да Русија крши међународно право. Залагала се, такође, за модернизацију британског нуклеарног програма „Трајдент“ и позивала Лондон да напусти Европску конвенцију о људским правима јер овај документ „не ради ништа како би променио понашање Русије“.
„Уколико Тереза Меј буде наставила да заговара овакву политику, конфронтација ангосаксонског света и Русије ће се наставити“, закључује Громико. Он, ипак, додаје, да је питање да ли ће такав став Лондона остати и после „брегзита“.
Громико, међутим, сматра да би наставак конфронтације могао да буде и од користи, објаснивши да би тако ЕУ могла врло брзо да схвати да јој је потребна нова стратегија, која би била независна од англосаксонског утицаја и САД.
„Пратићемо развој ситуације, али засад Тереза Меј и даље остаје, рекао бих, мали јастреб“, каже Громико.
