О актуелном питању Јужног кинеског мора, Кина је рекла шта је имала, а и показала. На САД је да се изјасни хоће ли после отварања „фронта“ на западним границама Русије са НАТО савезницима, сада „заратити“ и у Јужном кинеском мору, правдајући своје присуство у том делу света општим добром, односно одбраном слободне пловидбе.
Познаваоцима прилика на Далеком истоку било је јасно да Кина неће с филозофским миром примити к знању пресуду Сталног арбитражног суда у Хагу да је кинеско полагање на „историјско право“ над острвима у мору око којих се спори с Филипинима, неосновано. Пекинг је одмах упозорио да би могао да прогласи зону ваздушне одбране изнад Јужног кинеског мора уколико се буде осећао угроженим.
Кина, наиме, сматра да има историјско право на Јужно кинеско море, чија је острва и хриди ставила на мапу још у 18. веку, истичући да већ 2000 година туда тргује, рибари, путује… Територијални спорови у том мору су, међутим, настали са доношењем конвенције о праву мора у Уједињеним нацијама 1982. године. Њом је утврђено постојање територијалних вода које обухватају подручје 12 миља удаљено од обале, али и такозване категорије економске зоне која се пак протеже на чак 200 миља од обале. То је довело до низа територијалних спорова јер је дошло до „преклапања“ територија између више земаља.
Штета би стварно могла бити „неотклоњива“
Међународни трибунал за морнаричко право у Хагу је на 497 страна установио да је Кина прекршила суверена права Филипина у ексклузивној економској зони ове земље, мешајући се у њено рибарење и истраживање нафте и градећи вештачка острва у овим водама.
Суд је утврдио да је Кина изазвала „неотклоњиву штету на коралним стенама током грађевинских радова“.
Судећи по првим реакцијама после судске одлуке, штета би заиста могла да буде „неотклоњива“.
Председник Си Ђинпинг је нагласио да је Кина посвећена одржавању мира и стабилности у Јужном кинеском мору и подвукао да неће прихватити ставове и акције засноване на пресуди Сталног арбитражног суда у Хагу.
Пекинг је изјаву истога дана поткрепио представљањем „Јинчуана“, четвртог разарача са ракетама на навођење, који, како су навели, може да одбрани од напада из ваздуха, са подморница и мора. Кажу и да може да надмаши јужнокорејске разараче велике класе „Сеџонг“, јапанске разараче класе „Атаго“ и америчке разараче класе „Арли Бурк“.
Кина је одмах јуче упозорила да би могла да прогласи зону ваздушне обране изнад Јужног кинеског мора.
„Уколико наша безбедност буде угрожена, наравно да имамо право да одредимо зону ваздушне одбране. То ће зависити од наше целокупне процене“, рекао је заменик кинеског министра спољних послова Лиу Женмин.
Требају нам хладне главе
И док САД аплаудирају Хагу због „важног доприноса заједничком циљу мирног решавања спорова“ у Јужном кинеском мору чијим воденим путевима се годишње обрне трговина вредна више од два билиона долара, неки процењују и дупло више, аналитичари се надају да ће у целој ситуацији превладати хладне главе.
Стручњак за Далеки исток, дугогодишњи новинар и извештач са тог подручја Борислав Коркоделовић за Спутњик каже да се може очекивати ојачавање кинеског става о даљој контроли и очувању територијалног интегритета свим средствима — и политичким и војним.
„Ја очекујем да ће Кина евентуално прогласити ту одбрамбену ваздушну зону. Око двадесетак таквих зона постоји у свету, није то ништа драматично, међутим Кини још треба логистика да би она у потпуности спровела такву зону. С друге стране, САД и земље у региону ће се томе вероватно противити јер та зона подразумева надзор над уласком и изласком бродова, што може да успорава њихово кретање на тим трговинским путевима. Реакција САД ће вероватно бити негативна“, сматра Коркоделовић.
На питање шта подразумева под негативном реакцијом, он каже да ће САД вероватно наставити да буду војно-поморски присутне у региону, ако не и да ојачају своје снаге у Јужном кинеском мору.
Коркоделовић, ипак, сматра да ће због кампање за избор председника која се захуктава реакција администрације одлазећег председника бити уздржана.
Он, међутим, напомиње да су поједини „јастребови“ попут сенатора Џона Макејна, који је на челу сенатског Комитета за оружане снаге, већ позвали друге земље које имају територијалне спорове са Кином да следе пример Филипина и покрену сопствене спорове пред арбитражом у Хагу. Уколико до тога дође, то може, додао је, да отежа ситуацију Кини.
Коркоделовић подсећа да се позиви Вашингтона да се придржавају одлуке из Хага о поштовању конвенције УН о праву мора у Пекингу доживљавају као врло цинични, јер саме САД нису ратификовале конвенцију.
Поред око 100.000 бродова који плове тим водима годишње, где се дневно превезе 15 милиона барела нафте, гужву су од прошле године почели да праве бродови америчке ратне морнарице. Од априла су тамо и носач авиона, два разарача, две крстарице…
Кинески председник Си је поручио: Дозволите да будем јасан — Јужно кинеско море је кинеска територија од давнина. Кратко и јасно.
„Рат у Тихом океану покренули су људи који нису разумели море, а у њему су се борили они који нису разумели ваздух“, упозоравајуће су речи јапанског официра Масатакеа Осумије, који је укратко објаснио зашто је његова земља изгубила рат који је започела 7. децембра 1941.
