Како стоји у документу који је представила министарка одбране Урсула фон дер Лејен, Немачка се обавезала да ће преузети већу улогу у глобалној безбедности, предузети иницијативу у будућој војној сарадњи, али и помоћи у свим садашњим и будућим хуманитарним и безбедносним изазовима.
Међутим, овај документ је изашао на светлост дана свега две недеље пошто је висока представница ЕУ за спољну политику Федерика Могерини представила глобалну стратегију Уније за безбедност, стога се поставља питање тежи ли Немачка ка томе да се издигне изнад ЕУ.
Политички аналитичар Душан Пророковић тврди да Немачка нема ту тенденцију, с обзиром да су у том документу изнети ставови које је Берлин заступао и претходних година, а тичу се јачања ЕУ, како политички, тако и војно.
„Немачка је четврта светска економија. Међутим, њена политичка моћ драстично каска. Берлин на овакав начин жели да заузме једну нову позицију како би свој економски статус материјализовао кроз повећање војне и политичке моћи. Колико ће успети, остаје да се види, јер ће све умногоме зависити од односа према НАТО-у“, истиче он.
Према речима Пророковића, САД и даље имају своје војне снаге на територији Немачке, стога је тешко очекивати да Немачка, па макар и била четврта економска сила, може самостално да игра на војном и политичком плану све док је у овако комплексном односу са Вашингтоном.
Када је реч о Русији, која се у Белој књизи оцењује као „стратешка претња“, Пророковић каже да је у питању само инерција односа Брисела и Берлина са Вашингтоном, с обзиром на то да безбедност ЕУ зависи искључиво од НАТО-а, што значи да су САД гарант европске безбедности.
Отуда и ове формулације о Русији, објашњава он, које су, ако се узму у обзир економски и политички интереси Европе, а поготову Немачке, потпуно бесмислене.
„ЕУ покушава да формира неке сопствене војне снаге, да дефинише војне стратегије, али све су то почетни кораци који европским државама не могу да гарантују безбедност. Дакле, САД су гарант европске безбедности, а све док се европске државе налазе у једном таквом загрљају, оне ће по инерцији пратити стратешка опредељења САД“, наводи Пророковић.
Међутим, ако се сагледа реална слика, објашњава он, Русија ни у каквом виду не представља претњу по Европу, већ се налази у сложеном геополитичком односу са САД, одакле и потиче овакав став Берлина. Вашингтон настоји да преко Балтика и Украјине инструментализује НАТО у средњој Европи, док Берлин и Брисел слепо прате тај став, чак иако је на њихову штету.
„Питање је само докле ће то тако бити, с обзиром на то да се у веома блиској будућности могу очекивати веома бурне расправе у Берлину по том питању, јер су интереси Немачке економије и разних лоби група сасвим другачији“, додаје он.
И руски војни аналитичар Виктор Мураховски је сличног става и сматра да Русија нема значајну позицију на листи претњи за немачку безбедност, с обзиром на то да су на највишем месту истакнути тероризам и мигрантска криза.
„У новој верзији Беле књиге пише да смо сведоци ренесансе класичне политике силе, а као пример се наводи руски приступ Украјини. Дакле, не ради се о агресији или инвазији, већ о приступу. Немачка јесте једна од кључних чланица НАТО-а и усклађује своју безбедносну политику са политиком Алијансе, али не мислим да Берлин доживљава Русију као директну војну претњу“, истиче он.
Истовремено, директор Националног института за развој модерне идеологије Игор Шатров каже да овакво тумачење позиције Русије не долази као изненађење, будући да је ова земља лидер Европске уније.
„Интересантно је да политичари који себи могу да дозволе независан став, попут шефа немачке дипломатија Франк Валтера Штајнмајера, користе потпуно супротну реторику када је реч о Русији. Меркелова, као и многи други чланови владајуће гарнитуре, са друге стране, у овој ситуацији говоре туђим устима, а то раде како би оправдали форму јединственог става ЕУ и НАТО-а према Русији“, наводи он.
Шатров додаје да одређене земље које немају велики геополитички утицај, попут Кипра, такође могу себи да дозволе да заступају другачије ставове према Москви, али Немачка то неће моћи све док се не промени владајућа гарнитура.
