Прича о „брегзиту“ почиње да јењава. Британци су добили реновирану владу која ће се бавити изласком из ЕУ, која сада, између осталог, на миру може да се врати старој доброј причи званој мучни пут условљавања Србије на путу у Унију.
Пошто је то изгледа недовољно, ето нама додатног збуњивања. Један дан једна прича са западне стране каже: то је тако нормално што сарађујете са Русима. Други дан друга прича са западне стране каже: ви идете у ЕУ и морате по питању Русије да имате став као ЕУ. А трећи дан трећа прича са западне стране каже: нова Глобална стратегија ЕУ по питању спољне политике предвиђа „строга условљавања“ у процесу проширења. А ми мислили да смо са условљавањима завршили.
Па лепо су рекли да ће „брегзит“ морати да донесе промене у функционисању ЕУ. За почетак, то су, ето, „строга условљавања“.
Прво смо угостили помоћника државног секретара САД Викторију Нуланд и допало нам се када је пре три дана изјавила да Сједињене Америчке Државе разумеју да Србија има традиционално чврсте везе са Русијом и не виде контрадикцију у томе да Београд има добре односе и са Русијом и са САД.
Никад не бисмо ни помислили да од партнера и савезника тражимо да бира страну, рече Нуландова. Чак се и, пословично несклон осмеху, премијер Александар Вучић задовољно насмешио.
Радост кратког даха
Али радост би кратког даха. Дође нам и известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер са поруком да је задатак Србије да своју безбедносну и спољну политику усклади са политиком ЕУ и када је реч о Русији. Разуме, каже, традиционално јаке економске, друштвене и културне везе са Русијом. Али Русија, каже он још, унилатерално мења европске границе. Зато је, ваљда, заслужила епитет лошег момка с којим се не ваља дружити.
Нема везе што су ономад ти исти којима је сада до међународног права прекрајали границе у Европи. И то баш Србије. И то све супротно међународном праву, уз упозорење да то може отворити Пандорину кутију.
Елем, није нам био довољан Мекалистер. То нам је додатно објаснила и саветница високе представнице за спољну политику ЕУ Натали Точи.
Нова Глобална стратегија спољне и безбедносне политике Европске уније Западни Балкан види као своје стратешко предње двориште, али предвиђа и „строго условљавање у процесу проширења“.
Интересе треба баштинити
На питање Спутњика како види ову најновију топло-хладно причу са западне стране, Драган Ђукановић са Института за међународну политику каже да ће питање односа Србије са Русијом у перспективи бити отворено, али да у овом тренутку евроинтеграција оно неће бити доминантно, нити ће суштински да утиче на односе са Руском Федерацијом.
Ђукановић, међутим, напомиње да усаглашавање спољне политике Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, па тако и према Русији, није нешто што је изненађујуће. То процес европских интеграција носи сам по себи, додаје он.
Дипломата Зоран Миливојевић пак сматра да Србија има своје легитимне интересе и право да их баштини. Не постоји никакав разлог да се ти односи са другим земљама у свету, поготово са сталним чланицама Савета безбедности УН, са традиционалним пријатељима као што су Русија и Кина, доводе у питање, каже Миливојевић за Спутњик.
Поготово је, каже, неприхватљиво условљавање тиме у раној фази преговора са ЕУ, у чијим документима се тако нешто иначе не помиње, а поготово што није отворено поглавље 31, које се тиче спољне политике. Оног тренутка када буде отворено то поглавље питање односа Србије са Русијом детаљно ће се разматрати, сматра он.
„Мислим да је став САД онако како је званично изнет од помоћника државног секретара, један рационалан, политички прихватљив приступ и за Србију у потпуности прихватљив“, каже Миливојевић.
Само, пита ли ко Србију?!
