Точијева, специјална саветница за Стратегију спољне и безбедносне политике високе представнице Федерике Могерини, на конференцији „Глобална стратегија спољне и безбедносне политике Европске уније и Западни Балкан“, коју је организовао Центар за међународне и безбедносне послове, рекла је да су у Стратегији наглашене реалистичне процене које указују на заједничке интересе, могућности и изазове.
„Желели смо то да нагласимо у стратегији, па смо спомињали области миграције, повезаности, енергетике, да је Западни Балкан наше ’стратешко предње двориште‘“, рекла је Точијева.
Та прагматична процена ситуације, рекла је она, мора да буде нешто чему приступамо принципијелно, и зато Стратегија предвиђа строго условљавање у којем морамо да знамо тачно и прецизно докле се стигло у реализацији предузетих обавеза.
„То се неће догодити преко ноћи, али, до времена прикључења Србије ЕУ, Унија ће се сигурно радикално променити, што ће можда и олакшавати нека наредна проширења“, оценила је Точијева.
Она је подвукла да ЕУ мора да се постара да процес проширења даје резултате које ће грађани моћи да осете.
„Када је реч о Западном Балкану, Унија мора боље, брже и одговорније да реагује на ситуације, да буде флексибилнија и адекватније реагује на потребе људи на терену. Морамо да будемо чвршће повезани“, рекла је Точијева.
Она је додала да се представљање Глобалне стратегије, 29. јуна у Бриселу, поклопило са одлуком грађана Велике Британије на референдуму да та држава иступи из Европске уније и констатовала да је у тренутку потенцијалне дезинтеграције Европа показала да ЕУ може да буде јединствена.
„У спољној политици, упркос постојању много различитих мишљења, много смо више уједињени него, примера ради, у питањима економије или проблематике азила“, рекла је Точијева.
Она је објаснила да је то област у којој су сви јединствени и у којој европски пројекат може да се ревидира и помери на виши ниво.
Точијева је додала да је процес израде Стратегије био екстремно интензиван, јер је висока представница Федерика Могерини била јасна да није реч само о креирању документа, већ о стратешком промишљању које води ка његовој изради.
„Да би то било смислено и урађено како ваља, не сме да ради само шачица људи, већ скуп актера унутар ЕУ и ван ње“, рекла је она.
Натали Точи је истакла да ЕУ није желела да Стратегија има одбрамбени карактер, да затвори границе, већ да нађе другачији дух, да буде стратегија која захтева активан ангажман.
„Термин који обухвата ову филозофију је принципијелни прагматизам, што значи да сагледавамо свет онаквим какав јесте, а не онаквим какав бисмо желели да буде, да гледамо шта можемо као Европљани да урадимо“, рекла је Точијева.
