Караганов, члан утицајног Савета за спољну политику и одбрану при руском Министарству спољних послова, у интервјуу за немачки „Шпигл“ наводи да већ десетак година расте ризик од новог рата у Европи, и да је сада исти као у време Хладног рата.
Пропаганда која у изобиљу стиже са обе стране сведочи о опасној фази кризе, сматра Караганов.
„Руски медији су више резервисани од западних. Премда морате да разумете да је Русија веома осетљива када је реч о одбрани. Ми морамо да будемо спремни на све. То је извор повремено широке пропаганде“, каже он и пита: „Али шта ради Запад? Он се само бави оцрњивањем Русије; верује да ми претимо да ћемо напасти. Ситуација се може упоредити са кризом каква је постојала крајем седамдесетих и почетком осамдесетих“.
Руски експерт има на уму масовно повећање броја нуклеарних ракета средњег домета у Европи, које је лако могло довести до ненамерног нуклеарног рата. Те ракете имају врло кратко време долета, због чега нападнутој страни не остаје готово нимало времена да реагује, а то опет чини аутоматску одмазду једином могућом реакцијом на погубну нуклеарну ватру. Таква ситуација ублажена је споразумом о забрани ракета средњег домета потписаним 1987. године.
Према мишљењу Караганова, садашње јачање НАТО снага код граница Русије налик је постављању ракета „першинг“ и СС-20 пре три деценије, барем у смислу немуштог оправдања за њихово распоређивање.
„Страховања у земљама као што су Пољска, Литванија и Летонија треба повезати са тиме што НАТО у тим земљама стационира оружје. Али то им не помаже; ми то тумачимо као провокацију. У случају кризе ми ћемо уништити управо то оружје. Русија више никад неће ратовати на својој територији“, поручује Караганов.
Како истиче, помоћ коју је понудио НАТО није симболична помоћ балтичким државама него провокација.
„Ако НАТО почне да насрће на нуклеарну силу каква смо ми — биће кажњен“, наглашава руски експерт.
Део проблема, према његовим речима, јесте прекид комуникација, што је показао рад — односно одсуство рада — Савета НАТО—Русија, који је формиран да би решавао разлике у мишљењима између Алијансе и Русије, али „више није легитимно тело“.
„НАТО је постао квалитативно друкчији савез. Када смо почели дијалог са НАТО-ом, био је то одбрамбени савез демократских сила. Али онда је Савет НАТО—Русија послужио као покриће и за легализацију експанзију НАТО-а. Када нам је заиста био потребан — 2008. и 2014. — није га било“, наводи Караганов, имајући на уму две велике руске безбедносне кризе — догађаје у Грузији и Јужној Осетији и насилну смену власти у Украјини.
Караганов истиче да непријатељство између Русије и Европе и на друге начине погађа обе стране. После више деценија безбрижног живота, Европа је заборавила како се води реалполитика, за разлику од Русије, што значи да Европа губи помоћ Русије када је у питању избегличка криза, јер је мало вероватно да ће је Москва понудити у ситуацији када је суочена с конфронтацијом.
„У Европи имате различит политички систем који није у стању да се адаптира на изазове новог света. Немачка канцеларка је рекла да наш председник живи у друкчијем свету. Ја верујем да он живи у веома реалном свету“, истиче Караганов.
С друге стране, Русија је погођена јер руске елите проналазе изговор да, док год постоји претња од НАТО-а, не предузимају болне али неопходне унутрашње реформе.
Међутим, Караганов сматра да Русија у том сучељавању у догледно време неће понудити било какве уступке Западу него ће се окренути ка истоку удаљавајући се од Европе, иако он мисли да такав исход није најбољи за Русију.
„Ми верујемо да је Русија морално у праву. Неће бити било каквих суштинских уступака са наше стране“, каже он и додаје да је психолошки гледано Русија сада постала евроазијска сила.
„Ја сам био један од интелектуалних твораца заокрета ка истоку. Али сада сматрам да не треба да окрећемо леђа Европи. Морамо пронаћи начин да ревитализујемо наше односе“, поручује Караганов.
