То би значило сагласност држава-чланица у ставу да Британија са 28-чланим блоком више не сарађује са добрим намерама, а циљ би био да се Мејова притисне како би окончала процеп настао после британског референдума.
Неколико земаља-чланица ЕУ почело је да разматра да ли је изводљиво активирати Члан 7 Лисабонског споразума, тврде два неименована европска званичника.
ЕУ никада досад није применила ову најоштрију процедуру санкционисања, а три званичника у Бриселу кажу да је та мера исувише окрутна да би уопште била узета у обзир, наводи америчка агенција.
Иако је Мејова прошле среде ступила на чело Владе уз обећање да „’брегзит‘ значи ’брегзит‘“, њена влада већ шаље мешовите сигнале кад је реч о томе колико би процес иступања Британије из ЕУ могао да траје.
Мејова је у петак рекла да процес напуштања Уније неће почети док не добије подршку Шкотске, а с обзиром на то да шкотска премијерка Никола Стерџон наглашава да Шкотска уопште неће изаћи из ЕУ, испуњење британског обећања могло би да потраје уз вишеструко одлагање, оцењује „Блумберг“.
Европски лидери, међу којима немачка канцеларка Ангела Меркел, признали су да ће влади у Лондону бити потребно време да размисли о својим будућим односима са ЕУ, али се Мејова у Даунинг стрит број 10 уселила брже него што се очекивало, па су је европски министри финансија позвали да убрза процес иступања.
Одлука о томе када активирати механизам за излазак из ЕУ једна је од малобројних карата које британски преговарачи имају на располагању у покушају да обезбеде приступ јединственом европском тржишту, а да притом не устукну у погледу имиграционих контрола које гласачи траже.
Владе ЕУ би са задовољством пустиле да се тај процес одуговлачи уколико се преговори одложе зато што се расположење међу британским гласачкима променило од када је на референдуму 23. јуна изгласан „брегзит“, рекао је један од званичника који је наговестио могућност активирања Члана 7.
Уколико, међутим, одуговлачење Британије буде виђено у ЕУ као преговарачка тактика, то би могло да изазове одговор, али би чак и у том случају суспендовање британских гласачих права било агресиван корак и заговорници такве мере би морали да се здушно боре за подршку, закључује „Блумберг“.
