После протеста због ниске цене откупа пшенице и малина, протест због откупне цене хлебног жита најавили су и паори из Војводине.
Стручњаци процењују да је Србија између два пописа изгубила 150.000 породичних пољопривредних газдинстава, па се поставља питање због кога и за кога наша држава празни српска села.
Политичари стално говоре да не могу без сељака, да је судбина Србије на њих наслоњена, а у конкретним потезима аграрне политике и руралног развоја тога очигледно нема, изјавио је у емисији „Енергија Спутњика“ агроекономски аналитичар Милан Простран.
„Плашим се да ћемо остати на прокламацијама и лепим жељама, а то је веома озбиљно питање за малу државу као што је Србија, која ће сутра вероватно бити део Европске уније. Потребно је направити озбиљне резове, волео бих када би смо бар део позитивних искустава Уније што пре применили на наш рурални развој, па да видимо да ли смо као стручњаци, народ и сељаци способни да носимо развој ове земље. Од 1992. до 1996. године село је прехранило преко 90 одсто Србије у годинама тешких санкција, ми то можемо“, подсећа Простран.
Саговорници емисије „Енергија Спутњика“ подсетили су на позитивна искуства ЕУ у заштити пољопривредника, али и на чињеницу да је Србија са Унијом већ потписала бројне документе и тако уназадила село. Реч је о превременој либерализацији, ослобађању царинског режима увоза пољопривредно-прехрамбених и других производа из земаља Уније која имају улогу нелојалне конкуренције, каже агроекономиста Миладин Шеварлић.
„Наши пољопривредници, у односу на европске фармере, имали су субвенције за четири до осам пута мање. У последње две године, у време последње Владе, десило се нешто што је потпуно неуобичајено у земљама у транзицији које су у процесу придруживања ЕУ, укупан буџет се из године у годину повећавао, а аграрни буџет се смањивао. То је потпуно супротна тенденција. Остале су настојале да национални буџет намењен пољопривреди повећају, како би побољшали конкурентност својих у односу на европске пољопривреднике и побољшали регионалну руралну равномерност развоја. Ми смо смањили субвенције за хиљаду и по пута“, каже Шеварлић.
Он додаје да је више од три четвртине аграрног буџета лоцирано на Војводину, а само једна у централној Србији. Томе треба додати чињеницу да су субвениције по хектару прве и осме класе земљишта исте, што је недопустиво. Шеварлић, који је на последњим изборима у Парламент Србије ушао као нестраначки кандидат, каже да ће у Скупштини прво покренути питање опстанка села кроз развој задружног сектора.
„Донели смо нови Закон о задругама у коме више не постоје чланови који су се односили на обавезу враћања задружне имовине која је без накнаде одузимана од 1953. године. Посланици су тако аболирали целокупну пљачку задружне имовине коју ја процењујем на близу 10 милијарди евра. То у пракси није примењљиво, јер и она имовина која је остала у задругама данас не може да се пренесе у задружну својину, већ се и даље води као друштвена како би поново могла да буде приватизована“, објашњава Шеварлић.
Агроекономски аналитичар Милан Простран сматра да држава хитно мора да донесе мере заштите произвођача пшенице јер је она, без обзира на развој других, култна култура у Србији. Пшеница је пре свега производ живота, сутра када останемо без пшенице, држава ће морати златом да је плаћа на светском тржишту, каже Простран.
„Могу да се сложим са министром трговине коме је у интересу да цена пшенице остане иста, јер ће га мање болети глава због цене хлеба, али не могу да се сложим са министарком пољопривреде која има сличан однос и која је прилично индолентна према тим проблемима. Појавиће се вишак од милион и по тона, држава би могла да склопи аранжман са Кином и тако отплаћује део кредита које је добила за велике инвестиције. Могла би и да ојача робне резерве или да са премијом од 2 до 3 динара помогне одређеном категоријама произвођача“, предлаже Простран.
Он додаје да постоје различити модели за помоћ мањим произвођачима које је неопходно разрадити, јер од чекања боље цене неће бити ништа. Држава не треба да заборави да мора да мотивише сељака да нешто посеје и за следећу годину, закључује Простран.
