Већ неколико месеци се разговара о промени формата преговора о односима Београда и Приштине. Наравно да ће и Европска унија и Немачка искористити дводневни састанак представника влада чланица ЕУ да о томе разговарају када буде било речи о примени договора о нормализацији односа Београда и Приштине, изјавио је за Спутњик Душан Јањић.
Он је подсетио да је известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер најавио да ће у Бриселу бити речи и о већ отвореним поглављима од којих је се оно под бројем 35 односи на нормализацији односа Београда и Приштине.
Београд и Приштина без посредника
Према информацијама којима он располаже, све припреме иду у сусрет договору о директним разговорима Београда и Приштине, без посредника.
Приштина је, како напомиње, већ спремна на то и о томе говоре тамошњи политичари и пишу медији. ЕУ ће, наравно, пратити преговоре и о њима правити извештаје, али их неће заказивати ни договарати, каже Јањић за Спутњик.
Примена договореног, што се Београда тиче, пратиће се кроз реализацију поглавља 35, а када је у питању Приштина, преко Споразума о асоцијацији и придруживању. Улога ЕУ као посредника била би задржана само у разговорима који се тичу спровођења већ постигнутих договора, а то значи најдаље још годину дана, објашњава Јањић.
Новина у том новом формату преговора је и што Београд мора да одреди главног политичког преговарача, што је, напомиње, Приштина већ урадила. Он сматра да би то требало да буде онај ко води поглавље 35. Колико ја знам, за сада све радове око тог поглавља изводи Марко Ђурић и Канцеларија за Косово и Метохију, на чијем је он челу, али, подсећа Јањић, он је технички преговарач.
Јасан концепт због поглавља и новог формата
„Све у свему, то су ствари (нови формат) о којима се разговарало. Имам индиректне информације из међународних извора да је и Београд упознат с тиме, о чему овде код нас није било говора. Мислим да је јако добро да премијер кад се врати из Брисела изађе са једним јасним концептом како ће се Србија прилагодити променама не само формата преговора него и променама које настају тиме што је отворила поглавље 35“, указује Јањић.
Он напомиње да се том проблематиком бави одавно, а о поглављу 35 само зна да је отворено.
„Никада нисам чуо, а ни видео да је направљен некакав акциони план. Дакле, прво питање је како се уопште улази у преговоре о једном поглављу и како се оно отвара ако не постоји акциони план. То је врло опасна ситуација за Србију. Ако постоји тај план, па се о њему не говори, то је такође озбиљан проблем“, сматра Јањић.
Да се спрема нови преговарачки формат Београда и Приштине, могло се закључити и пажљивијим читањем недавне изјаве помоћника америчког државног секретара Викторије Нуланд. Она је приликом боравка у Приштини изјавила да „земље западног Балкана треба саме да предузму потребне кораке ради консолидације њихових држава, али и у међусобним односима“.
На састанку са председником Косова Хашимом Тачијем, она је објаснила да је „пажња Европске уније премештена са региона Балкана, а САД ће у јесен бити усредсређене на председничке изборе, тако да државе региона морају више саме да раде“.
Симптоматично је што се у Бриселу, судећи по порукама на друштвеним мрежама, налази косовски шеф дипломатије Петрит Сељими, а незванично из кругова у Бриселу могло се закључити да би током Међувладиног заседања требало да дође и до сусрета високе представнице ЕУ за спољну политику Федерике Могерини и Александра Вучића.
Последњи сусрет преговарача Београда и Приштине био је на техничком нивоу крајем маја када су теме биле телекомуникације, енергетика и катастар. Тада је најављено да је то у суштини припрема за следећи сусрет на нивоу премијера до којег би могло до дође након формирања нове Владе Србије.
За Београд главно питање формирање Заједнице српских општина, које је договорено пре три године, и даље је, међутим, мртво слово на папиру.
Дезоријентисана влада у Приштини
Косовски аналитичар Неџмедин Спахију за Спутњик каже да је влада у Приштини изгубила сваку оријентацију за многе послове, па и за дијалог са Београдом.
„Чисто сумњам да (влада у Приштини) има неку идеју за излазак из тог ћорсокака у који је ушла“, оценио је Спахију.
Он сматра да је сарадња на Балкану у интересу свих на овом простору, као и у интересу ЕУ и САД. Разлог за кашњење у преговорима и остваривању договореног он види у политичким елитама, које тиште многи проблеми какав је корупција и недостатак јасне визије за развитак земље.
Нисам у току са тим докле се стигло у преговорима Београда и Приштине, али је очигледно да је тај посао и цео процес стао након што је Хашим Тачи постао председник Косова, а био је главни играч у преговорима са Београдом, каже Спахију.
Проблем је, наводи, и то што је влада у Приштини суштински мањинска јер је влада једне странке, Тачијеве Демократске партије Косова, што је довело до јаке опозиције на Косову и зато ствари не функционишу.
