Досадашње искуство ЕУ казује да су поглавља 23 и 24, која се тичу правосуђа и безбедности, најкомплекснија преговарачка поглавља у усклађивању са прописима које земља-кандидат мора да усвоји на путу ка ЕУ. Управо зато је и донето правило да она буду отворена прва, или међу првима, и да остану отворена током читавог преговарачког процеса. Значи, све до његовог затварања.
Поглавља 23 и 24 су, у неку руку нова, уведена након петог и шестог таласа проширења Европске уније 2004. и 2007. године. Претходно је постојало једно поглавље за област правосуђа и унутрашњих послова, које је у случају приступних преговора са Хрватском подељено на два —Правосуђе и основна права (поглавље 23) и Правда, слобода и безбедност (поглавље 24).
Шта Србију чека у Поглављу 23
Поглавље 23 има четири основна дела — реформу правосуђа, борбу против корупције, основна права и права грађана ЕУ.
Да би испунила услове из овог поглавља, Србија треба да спроведе бројне реформе и активности које имају директан утицај на свакодневни живот грађана. Пре свега да установи поуздан правосудни систем у коме ће грађани моћи да заштите своја права и да у оптималном року добију коначне пресуде.
Реформа правосуђа треба да омогући да оно постане независно, непристрасно, ефикасно, одговорно и професионално.
Борба против корупције, осим институционалног оквира, подразумева и превенцију и процесуирање кривичних дела корупције.
Основна права обухватају читав спектар обезбеђивања заштите људских и мањинских права. ЕУ очекује значајан напредак у спречавању свих облика дискриминације, заштити права националних мањина, побољшању положаја Рома, права ЛГБТ популације, остваривању слободе медија, заштите права деце и жена, особа са инвалидитетом…
Права грађана ЕУ односе се на регулисање начина гласања и кандидовања за изборе за Европски парламент, али и за изборе на локалном нивоу у оквиру Европске уније.
Посебан изазов је што материју која је обухваћена Поглављем 23 регулише веома мали број прописа на нивоу Европске уније јер је највећим делом остављено државама-чланицама да на најбољи начин уреде ова питања и да кроз најбољу европску праксу поштују стандарде који су темељне вредности на којима почива Европска унија.
Поглавље 24 — сарадња већ постоји
Када је у питању Поглавље 24 које се тиче правде, слободе и безбедности, за разлику од претходног, не мањка прописа. Правне тековине у овој области се веома брзо развијају и, уз додатне надлежности које ЕУ има у овим областима, након сваке измене оснивачких уговора, све је већи број прописа који дефинишу заједничке стандарде.
Захтеви из преговарачког процеса када је Поглавље 24 у питању, подељени су на више области: азил, миграције, визну политику, контролу граница и „Шенген“, борбу против организованог криминала, затим тероризма, трговине људима, дрогом, као и на полицијску, правосудну и царинску сарадњу.
Области је доста, али у добром делу њих Србија већ има успостављен одговарајући институционални оквир, али и сарадњу са земљама-чланицама ЕУ.
Узимајући у обзир да је у центар преговарачког процеса у целини стављена владавина права, Србија ће, како наводе у Канцеларији за европске интеграције, у спровођењу реформи у поглављу 23 и 24 морати да достигне висок ниво испуњености критеријума за које ће државе чланице сматрати да су у складу са стандардима који постоје у оквиру ЕУ.
Тек када буде био затворен преговарачки процес на остала 33 поглавља, биће окончан и на јуче отворена два која се тичу правосуђа и безбедности. Колико ће трајати тај процес тренутно нико не може ни да нагађа.
У Канцеларији за евроинтеграције су израчунали да је Хрватској, која је јуна 2006. године отворила прво поглавље, за испуњавање критеријума за затварање преговора требало око годину дана за једноставнија поглавља, а око две године за већину поглавља. Имала је 104 критеријума за затварање у 31 од 33 преговарачка поглавља. Они су се углавном односили на ефикасну примену правних тековина, изградњу административних капацитета за спровођење, као и на праћење резултата. Спровођење уговорних обавеза био је као кључни предуслов. У ЕУ је ушла 1. јула 2013.
