У овонедељној емисији говорили су Миша Ђурковић са Института за европске студије у Београду и професор Факултета политичких наука у Београду проф. др Мирољуб Јевтић о томе ко и зашто стоји иза покушаја државног удара у Турској и који ће бити наредни потези председника Реџепа Тајипа Ердогана.
Јуско Бојаџић, новинар из Турске, за Спутњик каже да сe Истанбул неколико дана након покушаја државног удара вратио нормалном животу. Како кажу, првенствено је живот битан, а након основних обавеза, потребно је очувати правну државу.
Према речима Бојаџића, Ердоган у наредних неколико дана има најављене веома озбиљне састанке, међу којима и разговор са америчким председником Бараком Обамом око изручивања свештеника Фетулаха Гулена. Затим, разговараће се о евентуалном повратку смртне казне у земљи.
Када је реч о стању у народу, каже он, сви су шокирани. „Сви кажу: прошло је, неће више. Све је под веома строгим надзором. Касарне, војне институције… Једино што је сасвим другачије јесте да је јавни превоз сада апсолутно бесплатан. То је учинио Ердоган након његовог повратка са одмора, објаснивши да је то неопходно док се не разреши ситуација у Турској“, рекао је Бојаџић.
Мирољуб Јевтић: Говорећи о томе ко би могао да стоји иза државног, он каже да је невероватно да је једна овако организована војска као што је то Турска, на овако аматерски начин извела државни удар. Сходно утисцима, каже он, у питању је намештен државни удар иако је рано говорити о неким дефинитивним закључцима док год се не формира пуна слика.
Миша Ђурковић: Врло је занимљиво посматрати западне либералне медије, који говоре о намештеном пучу, док руски медији говоре о овом догађају са великом озбиљношћу. Он не верује да је у питању режирани пуч, с обзиром да постоји читав низ објашњења да је овај преврат дуго времена планиран.
Уколико се упоређују претходна четири пуча са овим, каже Јевтић, то се објашњава тиме што се у овом покушају ради о сасвим другачијим околностима. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган још од 2007. године систематски води рат против војске. Он је до сада добио већ четири регуларна избора, самим тим његова позиција је много јача од било ког претходног турског лидера.
Проблем је што постоје делови војске које није могуће ставити под контролу председника, као што је то случај са турском авијацијом.
Мирољуб Јевтић: Када је реч о војницима који су животе дали приликом овог покушаја државног преврата, објашњава Јевтић, сви знају да је у оваквим аутократским државама битно ударити директно у „главу“, односно ударити на Ердогана лично. Дакле, војска је морала да зна да ће неко у ланцу ударити на њега.
Такође, када је Ердоган позвао народ да изађе на улице како би се супротставили државном удару, изашли су само исламисти и верници, нико од опозиције није се појавио. То је знак да Турска тоне ка исламској земљи, што уједно означава удаљавање од НАТО-а, истиче он.
Миша Ђурковић: Ердоган је сада најавио још један нови талас чишћења војске, и то је један ниво приче. Постоји и други ниво, а то је нагло побољшавање односа између Анкаре и Москве. Чињеница да је Русија пружила руку Ердогану у овом тренутку, о чему и говори најављени одлазак турског председника у Москву како би се сусрео са Владимиром Путином.
Ђурковић такође каже да не треба ни очекивати од опозиције да изађе на улицу како би пружила подршку турском режиму против пучиста, али ту не треба гледати тако уско. Турска је дуго времена имала читав низ промена у држави. Ердоган има изузетно доминантан став, а поред тога он је зацртао и веома амбициозан план, да Турску стави у десет економски најразвијенијих земаља света.
Једно време је то све покушавао да уради самостално, затим је то променио и започео пут сарадње са Французима, Американцима, и другим западним земљама. Међутим, увек су постојали проблеми, попут Израела, затим погоршање односа са свештеником Фетулахом Гуленом. Ово што се десило је последица свих његових поступака, као што је преузимање листа „Заман“.
Предраг Ћеранић: Ердоган очито претерује у својим одговорима на овај покушај државног удара. Дестабилизација Турске није добра, јер стабилна Турска значи стабилан Кавказ, стабилан Балкан и сређивање ситуације на Блиском истоку. Управо из тог разлога може се ускоро очекивати и упозорење из Русије да оваква политика нема будућности.
„Бојим се да ће у Турској завладати хаос. Овај хаос у Турској се одмах копира на Јерменију, Казахстан. Дестабилизација Русије дестабилише околне земље, самим тим и Русију“, каже он.
Говорећи о Балкану, он каже да се последице већ виде. Оно што се заборавља јесте да је и у Београду нападнут полицајац. Уколико се Турска не стабилизује, осетиће се и на Балкану, попут сценарија из Македоније.
Мирољуб Јевтић: Русија и Турска су на дијаметрално другачијим линијама. Између Турске и Русије не може бити дуготрајног пријатељства. Турска је исламска земља, за њих је плен свако ко није муслиман. То је основна идеја. Веровати да може између Турске и Русије бити реалне и дуготрајне сарадње је сигнал непознавања елементарних чињеница.
Када је реч о Америци, ту је сасвим другачија ситуација. Вашингтон намерава да подрије Русију, што ствара претпоставку да желе да створе услове за победу ислама на свету.
Миша Ђурковић: Када је реч о војној сарадњи САД-а и Турске, он каже да је тај пут прошао пуно различитих фаза, од забрана прелетања, до узајамног коришћења турске базе „Инџирлик“.
Миша Ђурковић: Свако компликовање ситуације у Турској за нас значи и мање бављење Анкаре нашим просторима, што уједно и није тако лоше за Балкан, показује дугогодишње искуство.
Мирољуб Јевтић: Говорећи о изручењу Фетулаха Гулена, он каже да још увек није сигурно да ће до тога и доћи. Како каже, све зависи од најављеног разговора Обаме и Ердогана.
Миша Ђурковић: Када је реч о војсци, највећи део војног врха остао је привржен Ердогану. Постоје делови који су се одвојили, првенствено авијација, али и део морнарице, будући да и даље постоји одређен број бродова који су нестали без трага и гласа. Поред војске, чистке су и у правосуђу, како би се припремила ситуација за сва та суђења. Али реалну слику ћемо имати тек након шест месеци, кад се ова прашина смири.
Европу чекају нови избори. У Немачкој ће парламентарни избори бити 2017. године. Сва дешавања у Турској ће бити на другом плану када то буде актуелно, па чак и поновно увођење смртне казне.
Мирољуб Јевтић: Упитан да ли ће уследити потпуна освета Ердогана након покушаја државног удара, он каже да је то у муслиманском свету сасвим уобичајена ствар, те да ће освета бити драстична. Исламизација је његов пут, а шанса за Русију и нас је да то искористимо како бисмо узели неки „ћар“.
Турска жели да учини све што је могуће како би спречила арапски утицај, а да наметне свој.
Миша Ђурковић: Минули догађаји у Турској ће свакако подићи рејтинг Ердогана у тој земљи, али и ван ње. Значај Турске за Запад је огроман. Када је о Балкану реч, највећи одраз повратка Анкаре на балканску сцену је био говор бившег премијера Давутоглуа још у новембру 2009. године. Поред тога, Турска има велики утицај и у Македонији. Међутим, Турска се суштински није бавила Балканом у последње три године.
Када је реч о БиХ, сада се покреће велики притисак ка „гуленистима“, а то се може приметити чак и у Србији. Гулен представља комбинацију традиционалног ислама окренут технологији… То је правац који подразумева привреду и експанзију ислама ка том аспекту. Закључак је да ће ова дешавања смањити присуство Турске у нашем региону.
Говорећи о Викиликсу и тајним документима о владајућој партији Турске, Ђурковић каже да ту земљу тек очекује један дуг период превирања. У наредном периоду можемо очекивати још доста интересантних докумената које ће Викиликс објавити, поготову када је реч о владајућим структурама, али и о односима са курдским партијама.
Турска је етнички веома компликована држава. Турска власт намерава да учини све што је могуће како би сузбила утицај Курда на северу Сирије, с обзиром да их тамо има преко два милиона, а то је само још један део немира. Постоји и велики број алавита, о којима се уопште и не говори.
Мирољуб Јевтић: Упитан да ли може да се направи веза између обојених револуција и овог државног пуча, он каже да је врло тешко говорити о томе, с обзиром да је преко тих револуција Америка желела да наметне свој режим. Турска је Ердогана поставила демократским путем, што је само по себи изузетно јака ствар.
Да ли је тероризам у Европи могуће спречити
За мање од недељу дана Западну Европу погодила су два трагична догађаја. Док је у Ници погинуло 84 особе, у немачком возу нападач секиром је ликвидиран пре него што је успео да побије путнике и отме воз. За оба догађаја џихадистичка организација ДАЕШ је преузела одговорност.
Милан Пашански: Када је реч о тероризму, они имају своје кртоласте канале путем којих припремају своје нападе, њих не интересују те мере које државе предузимају на својим границама. Они рачунају на људе који већ живе у тим земљама, самим тим не рачунају на то да треба слати терористе преко мигрантских токова.
Ти „спавачи“ су већ прошли своју обуку, на њих се може рачунати када куцне прави час, они знају како да се понашају. Механизам тероризма није промењен од 1090. године, од када је почео да се спроводи тероризам у свету. Постоје средства и мете и политички циљеви, а те карике нису промењене од памтивека до данас.
Када је реч о Француској, највећи проблем је како те домаће људе, којом стратегијом, на време лоцирати. А блокада граница не може спречити тероризам.
Милош Поповић: Могуће је да је у току европског првенства у фудбалу и било пар покушаја терористичких напада, али власт није желела о томе да говори како се не би подигла паника у јавности.
Када је реч о „спавачима“, веома тешко је уочити када ће одређена особа учинити један терористички акт. Постоје бројни форуми који се прате, али је тешко утврдити и препознати када ће то бити учињено.
Када је реч о присвајању одговорности, питање је да ли је то истина, с обзиром да се ДАЕШ огласио тек три дана након што је тај злочин био изведен. То може да говори и о томе да мотиви тог убице уопште није био тероризам, већ евентуално незадовољство животом, итд.
Милан Пашански: На простору ЕУ је 2006. године живело 15 милиона муслимана, а до сада је тај број сигурно порастаона 20. Довољан је изузетно мали проценат радикализованих муслимана, који живе на маргинама друштва, да немају посао и не знају језик, те иду редовно на верске исповеди и ту их гледају радикалне хоџе, те препознају оне који су погодни за индоктринацију и успостављање новог система.
Затим их преко лета шаљу да обиђу родбину, а уједно да прођу и обуку, те их враћају кућу да чекају погодан тренутак.
Тешко је схватити тај принцип саможртвовања из нашег угла, неопходно је то видети изнутра. Ти људи који дају своје животе чинећи терористички напад добијају јако велику пажњу након смрти, њих величају, о њиховим подвизима се препричава, те то импонује младим муслиманима.
Када је реч о овом нападу, односно зашто баш Ница, ради се о једном идеалном месту, где не постоји никакав притисак, али ту живи довољно велики број муслимана, самим тим представља погодно тло за терористички акт.
Милош Поповић: Говорећи о шпијунирања тероризма, он каже да је то веома тешко учинити јер је тешко пратити све форуме где је најлакше и спроводити тај вид мониторинга. Када је реч о Ници, у питању је усамљени вук који је то учинио на своју руку. ДАЕШ је преузео одговорност тек након неколико дана, тек да то не учини нека друга терористичка оргнаизација.
Терористичка тактика се не мења, једино што се мења је стратегија. Ако се смањује територија коју контролише ДАЕШ, смањује се и број регрута. Сада се враћају на подземну стратегију, а то је да ће вршити више напада споља како би одржавали идеју да они и даље делују, да су у игри. А слажем се да парадирање војске неће донети ничег доброг, јер ће то довести још регрута терористичким организацијама.
Милан Пашански: Говорећи о томе где би могли бити наредни терористички напади, он каже да ће то свакако бити ЕУ, с обзиром да управо ту постоји изузетно велики број муслимана.
Турска је такође веома повољна. Турска има изузетно порозну границу, показало се временом. Када је реч о Ердогану, он је врхунски политичар за домаћу сцену, али није се показао на међународној сцени. Фијаско је доживео у преговорима са Меркеловом око миграната, као и по многим другим питањима. Истовремено, он директно тргује са ДАЕШ-ом и кокетира са враћањем исламизма у Турску, што директно угрожава Ататуркову заоставиштину и представља додатни проблем.
Милош Поповић: Када је реч о приливу миграната и да ли ће са њима и порасти број терористичких напада у ЕУ, каже Поповић, тешко је утврдити да ли ико од њих има везе са тероризмом. Могуће да су појединци били умешани у терористичке нападе у Белгији, али то је изузетно мали број, тако да се не може закључити да су мигранти криви за нападе.
Највећи проблем су ти борци који су из западних земаља отишли у Сирију. Проблем слабљења ДАЕШ-а сузбијањем њихове територије приморава те људе да се враћају у своје матичне земље, што може утицати на пораст напада у ЕУ.
Милан Пашански: Говорећи о француском колонијализму, односно да ли то може бити окидач за деловање терориста у Француској, Пашански каже да то највероватније није случај, с обзиром да ти муслимани живе већ дуги низ година и без икаквих потреба за нападима.
Тероризам се одавно извукао из авганистанских пећина и блискоисточних пустиња.
Игор Шевчук, ветеран руских специјалних јединица „Алфа“: Ово што се догодило у немачком возу, чак не бих категорички подвео под терористички напад. Помислите само да је исто то урадио Немац, а не Авганистанац, тешко да би сви рекли да је то било дело терористе. Да је исту ствар урадио Европљанин, сматрало би се да је то дело психички лабилног човека. А сада сваки злочин који почине муслимани, готово одмах се категорише као терористички напад.
Што се тиче питања личне безбедности на глобалном плану, нико није осигуран од тога да можда може постати жртва терористичког напада. У принципу, требало би да будемо свесни да се сада такви напади врше на апсолутно разне начине. На пример, некада су нападачи „класично отимали таоце“, а сад и млате секирама и улећу камионима у масу. Зато се нажалост не може рећи да човек може да избегне проблем ако поступа по одређеном моделу. Једноставно, пажљивије се понашати и на улици, и у зградама, разгледати људе око себе.
Милош Поповић: Иако Француска јесте погодно место за тероризам, ово није време када их има толико пуно у Европи. Раније их је било далеко више, поготову у Француској. Међутим, ми можемо у будућности очекивати још више напада.
Када је реч о Балкану, они нису повезани са глобалним нападима. Минули догађају у Зворнику и Бања Луци су само поједини догађаји. Поред тога, када нападнете слабију или сиромашнију земљу, то није индикатор ваше јачине. Терористичке оргнаизације бирају да нападну јаче земље како би одјек био такође јачи.
Милан Пашански: Најаве високе представнице ЕУ за безбедност Федерике Могерини да ће се оштрије супортставити терористима могу само појачати њихову активност на Западу. Појачавањем безбедњака, пооштравањем законодавства у смислу одрешавања руку у деловању против терориста, смањиће се и светиње демократије које Европу карактерише.
Сасвим сигурно ће се тај притисак државе који је изнуђен због тероризма осетити у свим сегментима живота.
То ће све довести и до депортације једног броја тих најрадикалнијих елемената, а то ће бити јако тешко оправдати са демократског аспекта. То ће Европи донети нове проблеме, а из тога следи да је неопходно научити да се живи са тероризмом, што је једна нова појава, а то се препоручује када не постоји адекватан вид борбе.
Милош Поповић: Треба раздвојити терористичке групе које оперишу у Европи. Једни се боре против Владе али желе да оснују своју територијалну јединицу, попут Курдске радничке партије итд. Други имају доста шире циљеве, њихови циљеви превазилазе одређене државе, попут ДАЕШ-а и Ал Каиде. истовремено, ДАЕШ није само терористичка организација, већ транснационална криминална група. Они користе нафтна изворишта не само за куповину оружја, већ и за сопствено богаћење.
А какву стратегију Србија припрема, мислим да није пуно одмакла од стратегија западних држава претходних година.
Милан Пашански: Србија се бави стварима које су одавно већ прошлост. Нама недостаје једна круцијална ствар, а то су параметри по којима се мери безбедносни статус у земљи. Србија мора да уведе параметре како би се утврдио ниво безбедности у сваком тренутку, као што је то случај са водостајем, на пример.
То мора да се по аутоматизму решава. При наранџастом безбедносном статусу аутоматски се укључују одређене службе које даноноћно затим раде по одређеним процедурама. Ми такав систем немамо, што је круцијално за нашу безбедност. Како би се то учинило, неопходно је спровести транзицију безбедности, како би формирали нови систем безбедности за разлику од постојећег који је стар више од 30 година.
То ће свакако морати да буде спроведено приликом уласка Србије у ЕУ, а много је боље то учинити самостално него да нам ЕУ наметне неки свој систем који вероватно не би добро функционисао на нашим просторима.
