Млада вајарка већ има 12 урађених скулптура и планира да заврши још шест-седам. За Спутњик каже да је скулптуре почела да ради пре нешто више од годину дана, невезано за ову причу, јер је хтела да направи своју самосталну изложбу.
„Када су неки људи видели ове скулптуре одушевили су се и рекли да би могли да урадимо нешто више на тему Холокауста. Тако је на крају и испало“, каже Трипковићева.
Говорећи о већ урађеним радовима напомиње да је реч о углавном о торзоима и портретима који представљају жртве, логораше, њихову патњу и бол.
На питање како је дошла на идеју да се бави том тематиком пре него што је постојала било каква помисао да ће изложба о страдању углавном Срба, Јевреја и Рома у усташком логору смрти у Јасеновцу бити организована, Трипковићева каже да она генерално воли да ваја људска тела, поготово торзое.
Идеја настала од лоше одливеног торзоа
„Било ми је у плану да направим своју самосталну изложбу на тему торзоа. Један од тих торзоа, међутим, није био најбоље одливен. Мени се то јако свидело и онда сам кренула да топим остале одливене скулптуре и ето… једноставно је проистекло то нешто. Касније када је уопште дошло до приче на тему Холокауста још више сам почела да размишљам о томе, да читам много више и то сада како изгледа проистекло је из те неке најобичније ствари“, објашњава млада скулпторка.
Напомиње да јој је у плану да до новембра изваја и одлије још шест-седам комада. До сада урађене скулптуре, њих 12, углавном говоре свака за себе, мада има и оних које заједно представљају композицију. Међу њима су два портрета у природној величини, а димензије скулптура су, мање-више око 70 сантиметара, напомиње она.
На питање у коликом простору ће бити изложене, поготово што ће поставка обухватити и радове њеног колеге Љубише Манчића, али и фотографије, разне податке и документарне филмове, Катарина каже да то још не зна.
Литучи задужен за изложбени простор
„Професор Бери Литучи је задужен за тражење простора тако да шта он буде могао да обезбеди такав ће простор и бити. Ми желимо да то буде под окриљем УН, а да ли ћемо и успети заиста не знам“, каже Трипковићева.
Како је дошла у контакт са људима који планирају изложбу, где су видели њене скулптуре, да ли је нека од до сада завршених до сада била изложена, питали смо младу вајарку.
Трипковићева каже да су урађене скулптуре биле изложене мање-више по неким изложбама и људи их јесу приметили.
„Међутим, ја сам свакако хтела да Музеју Холокауста у Тел Авиву понудим два портрета. То ми је била идеја. Амбасадорка Љиљана Никшић са којом доста сарађујем, рекла је да познаје професора Гидеона Грајфа, главног историчара на Институту за Холокауст ’Шем Олам‘ у Тел Авиву. Желела сам да ступим у контакт са њим да му предложим да скулптуре оду у музеј. Она (Никшићева) је хтела да види шта ја имам урађено и тако је кренуло. Упознала сам професора Гидеона Грајфа који је био задовољан скулптурама“, објаснила је Трипковићева.
Она напомиње да је планирано да изложба не буде само у Њујорку, већ да путује како би је видела што шира публика.
Посебно напомиње да су организатори њујоршке изложбе Институт за истраживање злочина у Јасеновцу који је у Њујорку основао Литучи, као и Институт „Шем Олам“ у Тел Авиву, као и Одељење за историју Института у Андрићграду.
У оквиру недавно одржаног Првог сајма књига у Андрићграду у Андрићевом институту је одржана трибина под називом „Култура сећања“ на којој су учествовали и историчари Гидеон Грајф, Бери Литучи и норвешки историчар Кнут Флувик Торесен. Тада је и настала идеја о организовању изложбе у Њујорку коју би требало да отвори оснивач Андрићграда и редитељ Емир Кустурица.
Вајарка Катарина Трипковић је домаћој публици позната, пре свега, по споменику Милици Ракић, девојчици страдалој у НАТО бомбардовању СР Југославије, посвећеном свој страдалој деци. Поред тог споменика у Ташмајданском парку, Катарина је, између осталог, ауторка више пехара који красе витрине европских и светских шампиона у ватерполу и рукомету, као и пехара победника овогодишње кошаркашке АБА лиге.
