Њене скулптуре на тему јасеновачких жртава, заједно са скулптурама академског вајара Љубише Манчића, требало би да буду саставни део ове изложбе која би почетком идуће године требало да буде отворена у згради УН у Њујорку.
„Овај пројекат, који је покренула др Љиљана Никшић из Министарства спољних послова Србије, под називом ’Право на незаборав: Јасеновац — Аушвиц Балкана‘, први пут смо представили у оквиру пратећег програма Првог сајма књига у Андрићграду, на трибини у Андрићевом институту под називом ’Култура сећања‘. Ту су, осим српских, учествовали и експерти из области изучавања Холокауста из иностранства, међу којима су били проф. др Гидеон Грајф, проф. др Бери Литучи и норвешки историчар и писац Кнут Флувик Торесен. Они су тада представили своје књиге, изузетно значајне за српску историографију. Том приликом Емир Кустурица нам је обећао да ће отворити ову изложбу на Ист Риверу у Њујорку, а то планирамо за почетак 2017. године“, рекла је Трипковићева.
Она је додала да је геноцид, који је усташка НДХ починила над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима од 1941. до 1945. године, скоро непознат млађој генерацији Срба, али и широј међународној јавности због политичких ставова послератног руководства СФРЈ о томе како „не треба дизати прашину“.
Филип Филипи Јанковић из Канаде, члан хуманитарне организације „28. јун“, каже да се таква пракса коначно мора прекинути.
„Крик истине о жртвама, како се назива и једна Катаринина скулптура, нама младима, а нарочито уметницима попут Катарине, не допушта да будемо ’политички коректни‘, како се данас назива ћутање зарад ’виших политичких интереса‘. Зато не чуди што су млади Срби широм света подржали овај пројекат. Ако Хрватска и њени уметници, користећи свој повлашћени статус члана ЕУ, добијају простор да у Европском парламенту у Стразбуру организују изложбу о кардиналу Алојзију Степинцу, онда Србија и ми, припадници српског корпуса, уз помоћ наших пријатеља и потомака Јевреја, Рома и других страдалих у Јасеновцу имамо право и моралну обавезу да организујемо оваку изложбу у УН у Њујорку“, закључио је Јанковић.
Жртве у Јасеновцу
- 500.000 Срба, од којих 20.000 деце старости до осам година
- 40.000 Рома
- 33.000 Јевреја
- 127.000 антифашиста