У Истанбулу је, недељу дана након неуспелог покушаја државног удара, одржан први „митинг јединства турског народа“. На Тргу Таксим окупиле су се десетине хиљада присталица главне опозиционе Републиканске народне партије, којима су се придружили и лидери и чланови владајуће Партије правде и развоја.
Главни циљ скупа заправо је била јавна осуда покушаја пуча 15. јула који је, како је саопштено, био усмерен против турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. „То је био напад на нашу демократску, секуларну, социјалну државу, у којој постоји владавина права“, поручио је председник Републиканске народне партије Кемал Килиџдароглу.
Новинар и дипломата Златко Диздаревић, добар познавалац прилика у Турској, за Спутњик каже да је посреди велики геополитички потрес.
„Без обзира на то шта се у њој дешава, Турска је веома битна у геостратегији не само овог региона него и шире, јер је мост између Европе и Азије. Она је имала изузетно значајну улогу у НАТО-у, а сада смо сведоци отклона Турске од Запада, па вероватно и од Северноатлантске алијансе, и једног прагматичног приближавања Русији. Пре свега зато што мислим да је Путин ту одиграо мудру и ефикасну игру, али нисам сигуран да ће Запад тек тако пустити да Анакара оде и приближи се Русији више него што они мисле да треба“, каже Диздаревић.
Када је реч и „седмодневном помену“ неуспелом војном пучу у центру Истанбула и прокламованом јединству турског народа у тренутку када траје сурови обрачун власти са делом тог истог народа, Диздаревић каже да је у игри надметање у потпуно различитим интерпретацијама тог догађаја.
„Ни данас нико нема јасне чињенице у вези са тим како је то изведено. Међутим, пошто је по мом дубоком уверењу комплетан међународни поредак потпуно урушен, у њему не важе неке основне и темељне претпоставке које су важиле од појаве УН, а сила је постала доминантан фактор у свету, онда не треба да чуди ни прослава седам дана од пуча у Истанбулу који је прошао како је прошао“, категоричан је Диздаревић.
Он мисли да су мале шансе да након јачања позиције исламиста у турском друштву, та земља ипак настави да следи Ататуркове принципе секуларне државе, успостављене пре скоро сто година.
„То значи да ће се, између осталог, напуштати и концепт секуларизма, јер Ердоган очигледно није човек који ће јачати секуларизам. Помало је фарсично говорити о јединству турског народа у овом тренутку ако имате чињеницу да је на десетине хиљада људи склоњено, остало без посла или је ухапшено. Турска је изнутра апсолутно подељена земља, а те поделе ће бити још израженије јер ће таква репресија изазвати контрареакције“, упозорава Диздаревић.
Саговорник Спутњика објашњава и да се међународни положај Анкаре последњих година знатно променио, и напомиње да се не усуђује да даје оптимистичне процене када је у питању даљи развој ситуације на Блиском истоку.
„Турска евидентно, након дугог периода успона, последњих година емитује потпуно другу слику. Постала је проблем, окружена је свим могућим непријатељима, ризик је и за НАТО и опасност за остале земље у свом окружењу. Нисам оптимиста, поготову што се ствар не дешава у оквиру неког утврђеног система односа какав је постојао у ери Хладног рата. Данас не постоји чак ни тај ниво уређености међународних односа, него се ствари позиционирају из дана у дан у односу на силу, мудрост и интересе“, наводи Диздаревић.
Како каже, имајући све то у виду, ово што се десило у Турској је крајње дестабилизирајућа чињеница за један врло значајан регион и представљаће велики изазов у наредним месецима, не само за Турску, већ и за много шири круг играча у том региону.
