Експлозије у Кабулу прекинуле су мирне демонстрације припадника народа Хазара, персијско-шиитске мањине у Авганистану, наводи „Дојче веле“.
Протест је одржан због планова владе да промени планирани ток једног далековода, који је најпре требало да иде кроз области које насељавају ови шиити и донесе им економски бољитак и радна места. Иако се у првом тренутку могло помислити да су напад извели сунитски талибани, у питању је једна друга сунитска екстремистичка група — глобално присутан ДАЕШ. Овиме та парамилиција ступа на велику сцену и у нестабилном Авганистану.
Према наводима медија, током јуна су стотине људи избегле из авганистанске покрајине Нангархар након вишедневних жестоких борби између милиције ДАЕШ-а и војске. Сукоби су почели након 24. јуна, када су борци ДАЕШ-а напали један контролни пункт војске у дистрикту Кот.
Више од 160 нападача ДАЕШ-а је притом убијено, тврде званичници. Нападачи су запалили око 90 кућа, али их је војска потиснула. Ипак, локално становништво противречи овим наводима.
„Тада су неки становници села стали на снагу владе. Ипак, ДАЕШ се вратио и осветио се“, описао је за „Дојче веле“ ситуацију деветнаестогодишњи Хекматјар, становник Кота.
У марту је председник Авганистана Ашраф Гани након једне војне операције изјавио да је ДАЕШ у његовој земљи поражен. Након напада у суботу је најавио „освету“. Према проценама америчке војске, тренутно у Авганистану борави око 3.000 бораца верних ДАЕШ-у. Већина се наводно налази у пограничном региону са Пакистаном.
ДАЕШ највећи проблем за талибане
Кабул и Вашингтон сматрају да су талибани и даље већа опасност. Ипак, последња дешавања упућују да ДАЕШ јача науштрб талибана и да је авганистанска влада потценила јачину ове терористичке организације.
Такозвани калифат је проглашен у Ираку и Сирији, а џихадисти контролишу и велике делове Либије.
Међутим, све време велики број регрута долази управо из Авганистана.
Многи су дошли као „дезертери“ талибана, прикључујући се глобално тренутно јачем играчу.
Стручњаци за безбедност страхују да ће због цепкања талибана све више фрустрираних милитаната пребећи у ДАЕШ.
„ДАЕШ је тренутно највећи проблем за талибане. Он све више добија на величини, а разлог су и интерне борбе за власт међу талибанима“, каже за „Дојче веле“ Зигфрид Волф из Института за јужну Азију из Хајделберга.
Почетком јула је амерички председник Барак Обама обуставио планове према којима број америчких војника стационираних у Авганистану до краја 2016. године треба да буде смањен на 5.000. Уместо тога, до краја његовог председничког мандата у јануару 2017, у земљи треба да остане око 8.400 америчких војника. То јесте знак да је Кабулу и даље потребна подршка, кажу стручњаци, али и знак растуће забринутости због јачања терориста.
Вахид Мазда, стручњак за питања талибана, верује да присуство међународних снага неће спречити ДАЕШ да регрутује борце из мањих исламистичких групација у земљи. Он ипак сматра да ДАЕШ неће у Авганистану развити снагу какву има на Блиском истоку.
„ДАЕШ и талибани су идеолошки и културолошки веома различити. Али ДАЕШ може пронаћи неке присталице и то су већ учинили. За ДАЕШ је централна Азија атрактивна јер тамо постоје бројни диктатори и неке екстремистичке групе. Они су показали спремност да се прикључе ДАЕШ-у како би срушили регионалне режиме“, каже Мазда у интервјуу за „Дојче веле“.
Талибани и ДАЕШ су међусобно завађени упркос томе што у обе групе доминирају сунитски екстремисти. Експерти сматрају да је савез између две екстремистичке групе мало вероватан иако би могло доћи до одређеног степена сарадње.
„Сигурно постоје идеолошка приближавања двеју група, али на другој страни постоји једноставно много фактора који говоре против могућности партнерства или чак савеза“, каже Мајкл Кугелман, стручњак за Авганистан из вашингтонског Центра „Вудро Вилсон“.
„Дојче веле“ наводи да у јавности постоји чак и супротна теза — можда би јачање ДАЕШ-а у Авганистану коначно могло да доведе талибане за преговарачки сто како би се окончао деценијски конфликт.
