За цурење мејлова из штаба америчких демократа оптужени су руски хакери, које, наравно, подржава руска држава. Доналд Трамп, републикански кандидат за америчког председника, диви се Владимиру Путину — довољан доказ да Русија подржава Трампа, да је на његовој страни и да га помаже у кампањи.
Кристијана Аманпур, перјаница америчке информативне куће Си-Ен-Ен, својски се потрудила да, са својим саговорницима, „докаже“ те тврдње. Тако је Русија, ни крива, ни дужна, увучена у америчку предизборну кампању. Као баук, наравно.
На те тврдње руски министар спољних послова није желео ни да одговори, рекавши да не жели да користи просте речи. Са друге стране, Национални демократски комитет, централно тело америчких демократа, извинио се бирачима и члановима за мејлове из којих се да прочитати како функционери Демократске странке фаворизују једног председничког кандидата, Хилари Клинтон, науштрб њеног ривала, сенатора Бернија Сандерса.
Саопштење је срочено тако да се не помиње одговорност оних који су мејлове писали, а истовремено, започета је кампања да је за цурење мејлова одговорна Русија, иако је мејлове објавио сајт Викиликс.
Према речима председника организације „Ист вест бриџ“, Јована Ковачића, тај потез је типичан за Хилари Клинтон и њену пропагандну машинерију.
„То је њен модус операнди. Свако је други крив, само не ја. Један од најјачих примера је Бенгази. Сви су други криви, а ја која сам, као државни секретар, одговорна за догађаје, нарочито за судбину својих сарадника, нисам ни за шта крива. То је пракса која је врло лоша и која, по мени, дисквалификује Хилари Клинтон да буде лидер једне суперсиле“, каже Ковачић.
Понашање Клинтонове и њеног штаба Ковачић назива политичким шибицарењем и додаје да остаје да се види како ће републиканци реаговати на њене последње потезе.
Спекулације о руском мешању у председничку кампању у САД, давањем подршке Доналду Трампу, Ковачић назива изазивањем већег пожара да би се заташкао мањи.
Ако направимо паралелу са земљотресом и кажемо да је то што је руководство Демократске странке радило на штету Бернија Сандерса на нивоу земљотреса од 6 степени Рихтерове скале, увлачење Русије у кампању је на нивоу земљотреса од 8 Рихтера, објашњава Ковачић.
„То је та опасност. Да бих решио једно питање данас, спреман са да безочно лажем, да манипулишем како бих скренуо пажњу са грешке. То што ће тиме да направи дупло већу глупост или проблем, у крајњој консеквенци за своју земљу, Клинтонову уопште не интересује“, објашњава Ковачић.
„Руска параноја“ било је опште стање америчке политике током Хладног рата. Међутим, од пада Берлинског зида прошло је више од четврт века, а страх од Русије је и даље средство за којим поједини амерички политичари посежу у тренуцима када треба да улију страх у своје бираче.
Параноја од Русије у САД није била присутна једно време, међутим, она се поново вратила на дневни ред са доласком на власт Владимира Путина и обновом Русије, каже Ковачић.
„То је питање политике — да ли је неко довољно мудар и да ли мисли да је сарадња две највеће силе на свету добра за човечанство. Ту политичку школу међу демократама не видим, али је можда назирем на републиканској страни. Трамп делује као прагматичан човек и није спутан разним комбинацијама као Клинтонова и демократе“, каже Ковачић.
Трамп је, према његовим речима, у ситуацији да може да даје позитивне коментаре о Владимиру Путину и његовој политици и у прилици је да отопли америчко-руске односе.
И демократе су покушале да поправе односе са Русијом. Државни секретар Џон Кери често се среће са руским високим функционерима, међутим, према Ковачићевим речима, потези Обамине администрације дошли су доста касно и много ружних ствари догодило се у свету због односа који Америка има према Русији.
„Мешање“ Русије у америчку изборну кампању наставак је тог односа. На америчким бирачима остаје да одлуче хоће ли се он променити.
