Mинистарка за дијалог у косовској влади Едита Тахири верује да односи Приштине и Београда не могу да се нормализују уз постојећи Устав Србије према којем је Косово део њене територије. Зато предлаже да Србија Косово избаци из свог Устава, убеђена да ће то бити један од захтева ЕУ за пријем Србије у Унију.
Приштина, очигледно, на све начине покушава да „замути воду“ у преговорима са Београдом и у том контексту треба читати и последњи у низу „захтева“ косовских власти, сагласни су саговорници Спутњика. Правна јавност у Србији подсећа да се „избацивање“ Косова из српског Устава у Акционом плану Србије, по којем до 2018. године наш Устав мора бити усклађен са европским законодавством, не помиње „ниједним словом“.
Професор др Слободан Орловић са Правног факултета у Новом Саду каже за Спутњик да треба престати користити, или бар обраћати пажњу и коментарисати, појмове чија су садржина и значење правно испразни.
„Мислим на кованицу ’нормализација односа‘ (Београда и Приштине). Тај појам могао би имати смисла у неуропсихијатрији или можда у психологији, али у уставном праву он нема баш никакво значење. Нити смо ми (Срби и Албанци) сад ненормални, па да убудуће треба међусобни однос да сведемо на нормалност (нормализацију), нити је то однос два града (градови су јединице локалне самоуправе) о њиховој комуналној и сличној сарадњи“, каже он.
Однос Србије и „Косова“, према његовим речима, може бити политички, правни, економски, а никако медицински. За такав међусобни однос постоје политички, правни, економски „алати“ као што су: Устав, резолуције, уговори, кредити…
„То што министар у влади ’Косова‘ Едита Тахири тражи промену Устава Србије није ништа ни јако важно, нити је оригинално. Као грађанин Србије, рођена у (царском граду) Призрену, она има право да иницира промену било ког дела нашег Устава. Уколико прикупи још најмање 149.999 оверених потписа грађана Србије та ће иницијатива постати и формални предлог за промену Устава“, предлаже он.
Преамбула Устава, како објашњава, не може бити правна сметња међународним (европским) интеграцијама Србије, о чему сведоче устави других земаља — СР Немачке, Кипра, Ирске…
„На крају, сувереност државе — иначе веома компликован појам — подразумева и да она сама доноси одлуке. Међу њима и најважнију правно-политичку одлуку о промени Устава. Колико је ту Србија данас суверена питање је за обимнију и дубљу анализу. Формално, ниједна страна држава (било чега да је чланица), ни страни држављанин, не може да учествује у поступку промене Устава Србије“, каже професор Орловић.
Његов колега са Правног факултета „Унион“ у Београду Богољуб Милосављевић каже да се Косово у српском Уставу не помиње само у Преамбули, већ и у нормативном делу у седмом поглављу у којем се говори о територијалном уређењу где се Косово помиње као саставни део Србије.
„Избацивање Преамбуле из Устава не би ништа значило ако се не би мењао и тај други део, нормативни део Устава. Само у случају да се обе ствари промене, онда би било онако како Приштина хоће. Не верујем да ће то тако лако да се деси, јер би томе претходила тешка одлука за коју не верујем да ће је ико донети, а то је да се Србија одриче Косова“, каже он.
Преамбула у Уставу, додаје он, у суштини само ствара врсту обавезе државним органима да воде рачуна о интересима Србије на Косову и то је био циљ њеног уношења на почетку Устава, пре члана један, пре нормативног дела.
„Што се тиче најављених промена и уласка у ЕУ, у Акционом плану се ниједним словом не помиње Косово, већ само део делова Устава који се односе на правосуђе“, каже Милосављевић.
