„Хина“ је јавила да је петнаестак жена, на пример, у више наврата прекидала говор бившег хрватског председника Стјепана Месића певањем домољубних песама.
Udruga "Žene u Domovinskom ratu" u sred govora Stipe Mesića počele pjevati "Lijepa li si" #n1info #srb pic.twitter.com/uReY75yEeV
— Tina Kosor Giljevic (@tkosor) July 27, 2016
Упркос шестомесечној забрани у Србу се данас појавио и лидер А-ХСП Дражен Келеминец и одржао говор на разгласу и том приликом овај скуп назвао "балом вампира", а потом позвао на скандирање "За дом спремни".
"Нико ми не може забранити поздрав Бог и Хрвати и ''За дом спремни''! Нико ми не може забранити барјак са белим пољем, који је хрватски барјак", поручио је на протесту праваша и њихових присталица у Србу, током обележавања годишњице антифашистичког устанка.
Keleminec i prosvjednici uzvikuju "za dom spremni" #n1info #srb pic.twitter.com/ECAOxDfR6l
— Tina Kosor Giljevic (@tkosor) July 27, 2016
Келеминец је, како је пренела Н1 ТВ, захвалио Ивици Панџи, бранитељима из Ријеке и Задра, припадницима сплитског ХОС-а и свим, како је рекао, домобранима који су у Србу данас.
По завршетку Келеминецовог обраћања присутни су скандирали: "Кољачи, убице, злочинци!"
Председник СНВ-а Милорад Пуповац је поручио онима којима је, како је рекао, данашњи дан контроверзан да прочитају текст Славка Голдштајна о устанку у Србу.
„Ми не спадамо међу екстреме, ми желимо нормалан живот“, рекао је Пуповац.
Никола Будија је критиковао хрватску председницу Колинду Грабар Китаровић зато што је избацила Титову бисту са Пантовчака по доласку на ту функцију.
„Ја сам Хрват, ал‘ нисам усташа, него Титов борац“, рекао је.
Иначе, полиција је од јутра темељно контролисала аутомобиле на улазу у Срб да се не би догодило да неко унесе неки непожељни предмет.
Представници А-ХСП су у једном тренутку блокирали магистралу на потезу од Книна ка Србу и читали молитву Оче наш.
Иако раније планирано окупљање представника А-ХСП није одржано, представник СНВ-а је приговорио полицији да није на адекватан начин обезбедила уредно пријављено јавно окупљање.
Са друге стране Владимир Кинђерски је у име праваша оптужио полицију да није пропустила ка Србу демонстранте који су на себи имали мајице ХОС-а, па су они блокирали саобраћај, што је потрајало око сат времена.
Улазак у Срб им је омогућен након што су мајице преобукли наопако да се не види натпис.
Генерал хрватске војске и саборски заступник Жељко Гласновић грубо је напао председника Антифашистичке лиге Зорана Пусића рекавши му да је „морална наказа“, да својим присуством на антифашистичком скупу велича великосрпско-четничко-империјалистичку агресију, а својим деловањем брани да до хрватског народа дође истина. Такође је рекао да је због те великосрпске политике на тим просторима од 1912. године до деведесетих година 20. века убијено 500.000 људи.
Коментаришући тај напад, Пусић је казао да су Гласновићеве речи очигледна ревизија историје и додао да ни он нити други учесници антифашистичког скупа не негирају четничке злочине, у Лици и другде, али и да је чињеница да су се људи дигли на устанак управо због усташких злочина који су му претходили.
Нагласио је и да је из деведесетих година познато ко је чинио злочине у Хрватској — четници, паравојска и ЈНА, а не антифашисти.
Обележавања Дана устанка у Србу је почело са двадесетак минута закашњења полагањем венаца на спомен обележје.
Обележавању је присуствовала и амбасадорка Србије у Хрватској Мира Николић, председник СНВ-а Милорад Пуповац и бивши хрватски председник Стјепан Месић.
Обележавање је почело рецитацијама песама о Титу и партизанима.
Неколико демонстраната упутило је увредљиве поруке на рачун Пусића узвикујући:
„Узимате наше новце, а нисте се борили за нашу земљу!“
Устанак у Србу избио је 27. јула 1941. године као оружана побуна народа у Лици и суседним крајевима против усташке власти, која у претходном периоду починила велике злочине над српским становништвом у тим областима.
Тај дан се у Социјалистичкој Републици Хрватској обележавао као републички празник Дан устанка народа Хрватске, али је 1991. године, доласком ХДЗ-а на власт, укинут.
Споменик устанку је порушен 1995. године, након такозване „војно-редарствене акције Олуја“, а обновљен је 2010. године.