Као и Аралско море, некада четврто по величини сланих језера, језеро Урмија се нагло смањило током протеклих деценија. Сателитски снимци показују да је језеро је изгубило око 70 одсто своје површине у последњих 14 година. Истовремено са смањивањем, језеро је постајало све сланије, нарочито током летњих месеци. Тада микроорганизми утичу на боју језера.
آیا میدانید دریاچه ارومیه درغم تنهائی امام حسین رنگ خون آقا اباعبدالله شده. سرعُمر#بنر_پیشنهادی_برای_شهرداری_تهران pic.twitter.com/fFIZxWjmbP
— امام سید علیل — عاقا (@emamaliil) June 30, 2016
Према научницима, постоје две главне групе организама који утичу на промену боје: алге дуналијела и породица бактерија познатих као халобактеријацеа.
Red Lake Urmia https://t.co/LYiOwMqP48 #NASA pic.twitter.com/UtncylVT5r
— NASA Earth (@NASAEarth) July 26, 2016
„У морској средини, дуналијела салина утиче на појаву зелене боје, али у условима високог салинитета и светлосног интензитета, микроалга поцрвени због производње заштитних каротеноида у ћелијама“, објаснио је Мухамед Туријан, научник са Универзитета у Штутгарту. Каротеноиди су органски пигменти који су одговорни за јарко црвене, жуте и наранџасте тонове.
دریاچهی خون ارومیه، همین امروز #ارومیه #دریاچه #lakeurmia pic.twitter.com/djFkqaGHOe
— Hootan (@Hoootan) July 12, 2016
Други научници наглашавају улогу халобактеријацеа, групе бактерија, које ослобађају црвени пигмент који апсорбује светлост и претвара га у енергију за бактерије. Када популација бактерије довољно порасте, може обојити тела воде.
