Економске санкције су политичко средство које доноси корист америчком великом бизнису, наводи експерт Ернст Волф.
Након финансијске кризе 2008, обим трговине између Немачке и Русије порастао је на рекордних 80,5 милијарди евра 2012. Међутим, од тада се количина робе којом тргују две земље готово да преполовила због увођења санкција 2014. Прошле године Немачка је извезла у Русију робу у вредности од 21,7 милијарди евра, а Русија у Немачку у вредности од 29,7 милијарде евра.
Аутор књиге „Пљачкање света: Историја и политика ММФ-а“ Волф истиче да ова ситуација утиче, пре свега, на мала и средња предузећа, која се суочавају са финансијским тешкоћама и која велики бизнис лако истискује са тржишта.
„Постоји око шест хиљада компанија која тргују са Русијом и многе од њих суочавају се са тешкоћама, као што је и намеравано увођењем санкција. Највећи део сопственика компанија припада средњој класи. Када таква предузећа доживљавају потешкоће, увек постоје већи играчи који би желели да их откупе“, додаје Волф.
„За велику глобалну корпорацију трговина са Русијом износи неколико процената укупног бизниса, али велики број немачких произвођача машина из средње класе зависи од руског тржишта. Ове санкције могле би да униште ове компаније, што је погодно за велика предузећа.“
Волф наглашава да су антируске санкције уведене да би користиле америчкој економији, којом влада исти Волстрит капитал који влада и њеном политиком.
„Политика је, заправо, само продужетак економије, и данас је економија углавном заснована на финансијској индустрији. Највећи светски инвеститори су (инвестициони) хеџ фондонви и велике банке са Волстрита, амерички велики бизнис. Оно што се дешава у позадини поставља услове и одређује шта ће се урадити политички. Уколико, на пример, ЕУ одлучи да скине санкције, САД би нашле начин да изврше притисак на ЕУ“.
Санкције и контрасанкције резултирале су у смањењу трговинске размене са Русијом и осталим источноевропским земљама у корист америчких фирми које покушавају да ослабе ЕУ и створе контраверзне ТТИП трговинске уговоре.
„Луда ствар је да су санкције највише погодиле земље као што је Пољска и Литванија, и у некој мери Немачку и Холандију. Наравно, то је добро (за САД), јер погоршава односе Русије и земаља бившег Источног блока. Санкције само потпирују недавне војне вежбе у Источној Европи и напета клима“.
„ТТИП ће имати огромну корист за велика америчка предузећа. Уколико амерички закон о запошљавању изненада почне да доминира европским компанијама, то ће бити још један корак ка светској доминацији САД. Са друге стране, Американци тренутно имају значајне тешкоће. Они имају највећу економију на свету, али та економија је у кризи“.
Волф каже да је америчка политика усмерена на слабљење односа ЕУ и Русије.
„САД су заиста забринуте да ће се ЕУ удружити са Русијом и, могуће, Кином. То је за САД апокалиптични сценарио, тако да оне увек покушавају да што више изолују Русију и Кину на светском тржишту. Не заборавите да Европа у великој мери зависи од руске нафте и гаса, а то се не свиђе америчком финансијском систему“.
„Због тога они користе средства за дестабилизацију, да би ослабили конкуренцију на светском тржишту. На санкције треба гледати у овом контексту“, закључује Волф.
