„Види се да уче. Без обзира на то што је значајан део њихове доктрине базиран на старој совјетској доктрини, врло су флексибилни у размишљању. Бар судећи према писању њихових официрa. Они се осврћу око себе и ономе што запажају прилагођавају своју доктрину, то је импресивно“, рекао је генерал Скапароти.
Осим тога, командант НАТО снага у Европи је истакао и „очигледну модернизацију“ руских Оружаних снага и војних система.
„Русија се вратила“, додао је он.
Скапароти је навео да су га изненадиле и могућности које је руска војска демонстрирала током антитерористичке операције у Сирији.
„Гађали су ракетама далеког домета и високе прецизности са подморница, са мора, као и бомбардерима средњег долета. То су чинили веровано ради тренирања, вежбања и демонстрације. Тиме сам такође импресиониран“, рекао је Скапароти.
Он је нагласио да таквог противника треба доживљавати врло озбиљно.
Амерички генерал Скапароти ступио је на место врховног команданта НАТО снага у Европи у мају, сменивши на тој дужности Филипа Бридлава. Он је преузимајући ту функцију обећао да ће „активно продужавати војне акције на обуздавању Русије“, укључујући и значајно интензивирање војних вежби, које је започео његов претходник.
У свом говору на церемонији одржаној поводом његовог именовања Скапароти је рекао да би НАТО увек требало сад буде спреман да се супротстави претњама из Русије. Он је истакао да се Алијанса суочава са „уздизањем Русије“, која има за циљ да прикаже себе као светску силу.
У Москви сматрају да је нови командант НАТО снага у Европи превазишао свог претходника Бридлава у подстицању ратне хистерије.
„Изјавивши да НАТО треба да буде спреман да ’ратује са Русијом већ увече‘, нови главни командант Алијансе је превазишао ранијег по подстицању ратне хистерије“, сматра шеф комитета Државне думе за међународне послове Алексеј Пушков.
Руски председник Владимир Путин потписао је нову руску војну доктрину крајем децембра 2014. године, истичући да руска војна доктрина остаје искључиво одбрамбена упркос, како је навео, појачаној активности НАТО-а на истоку Украјине и у близини граница са Русијом.
Обновљена руска доктрина има неколико новитета: један од циљева руске војске је заштита националних интереса у арктичком региону, спомиње се и „ненуклеарно обуздавање“, а набројане су и све друге опасности које данас прете Русији, од сајбер ратовања до насилног рушења политичког поретка у земљи.
Ипак, главна новост обновљене војне доктрине свакако јесте то што су Руси први пут именовали свог главног противника. Према новој доктрини, Русија сматра највећом безбедносном претњом ширење и војно јачање НАТО-а. Тиме је у Москви, сматрају војни аналитичари, коначно и јасно речено ко је главни непријатељ Русије.
Ипак, стручњаци истичу да је суштина новог документа преузета из претходне верзије војне доктрине и да „руска војска остаје одбрамбено оруђе којем ће земља прибећи само као за последњим средством“.
Управо у томе и јесте основна разлика између руске и америчке војне доктрине. За разлику од руске, америчка војна доктрина има у својој основи неизмењен програм стратешког офанзивног атомског ограничавања Русије.
Без обзира на то да ли је агресија извршена против САД или не, Американци могу да користе нуклеарно оружје у првом нападу. У обновљеној руској доктрини таква одредба не постоји. Русија може употребити нуклеарно оружје само ако неко против ње или њених савезника употреби нуклеарно оружје или друго оружје за масовно уништење, као и у случају агресије конвенционалним оружјем која „прети самој егзистенцији“ руске државе.
Аналитичари истичу да је Русија била приморана да унесе измене у своју доктрину из 2010. године, због појачане активности НАТО на територији Пољске, Румуније, Бугарске и три балтичке државе, а такође и због догађаја у Украјини.
Они подсећају да су измене унете након самита НАТО-а у Велсу, који ће остати упамћен по најнепријатељскијем ставу према Русији у последњој деценији.
Војни експерти истичу да је руска војна доктрина сачувала у себи конструктиван став ранијих војно-стратешких задатака земље, узимајући у обзир корените промене у међународној ситуацији, а да је руска војска и у последњим догађајима показала да је способна да реши и најкомплексније задатке, што је доказала и у случају антитерористичке интервенције у Сирији и у случају Крима, који је у састав Русије враћен тактички, муњевито и без иједног испаљеног метка.
