Он објашњава да је безбедносна структура НАТО-а блиско повезана не само са војним, већ и политичким питањима. Потреба Алијансе, истиче он, да задржи своју улогу и наметне се као доминантнија форма од ЕУ изазваће проблем са Русијом.
„Понашање НАТО-а током последње деценије било је систематски усмерено како би изазвало контрареакцију Русије. Имали смо неколико промена војних доктрина у Русији као директни одговор на политику НАТО-а, затим више јасних изјава руских званичника, а сада смо сведоци малтене свакодневних инцидената на небу и води. НАТО постаје главни актер западне моћи који ће сада постати још активнији након распада ЕУ“, тврди Фатић.
Он такође истиче да се урачунљивост неколицине последњих генералних секретара НАТО-а доводи у питање, ако се узму у обзир њихове изјаве које се могу интерпретирати као потенцијални увод у рат са Русијом.
„Реч је о неколицини људи у чију се компетенцију, интелигенцију и зрелост заиста може посумњати. Ако се настави таква кадровска политика у НАТО-у и таква агресивност у формулисању безбедносних приоритета, мислим да то може бити страшно опасно“, додаје он.
Истовремено, Северноатлантска алијанса ће предстојећи самит у Варшави, који ће бити одржан 8. и 9. јула у Варшави, искористити како би покушала да избегне кључне клаузуле из Оснивачког акта НАТО-Русија из 1997. године, којима је Алијанса потврдила да неће размештати војску и тактичко нуклеарно оружје на територији нових чланица, сматра Милан Игрутиновић са Института за европске студије.
Он такође сматра да до помирења између Русије и НАТО-а неће скоро доћи.
„НАТО довлачењем нових батаљона на исток Европе и отварањем ракетне базе у Румунији покушава да испита Русију да ли ће бити попустљивија у новим околностима“, објашњава он и додаје да не треба очекивати да ће састанак представника НАТО-а и Русије донети битније промене у њиховим односима, нити да ће убрзо бити постигнут неки међусобни договор.
Говорећи о Оснивачком акту НАТО-Русија, Игрутиновић истиче да Вашингтон то сматра мртвим словом на папиру и објашњава тиме да се Русија агресивно понела према Украјини присвојивши Крим, те не види обавезу да се тог договора
придржава.
Истовремено, Стеван Гајић са Института за европске студије каже да је чињеница да се самит одржава у Варшави провокативна сама по себи, с обзиром да је Пољска већ много година полигон највећих војних вежби НАТО-а, док Алијанса на ту земљу гледа као на врх свог копља према Русији.
„Реч је свакако о антируском састанку, а да ли ће доћи до некакве формалне одлуке није ни битно, симболика је довољно јасна сама по себи. Извесно је да ће НАТО наставити да повећава број трупа које учествују у војним вежбама, што паралелно чини и Русија. Међутим, када се пушка појави у првом чину представе, она ће свакако опалити у трећем, а то уопште нису наивне ствари“, истакао је он.
Ипак Фатић сматра да предстојећи Савет НАТО-Русија представља добар знак јер омогућава отворену комуникацију која помаже спречавању инцидената.