00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
20:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Словенија крши санкције због Путина

© AP Photo / Darko BandicБорут Пахор и Владимир Путин
Борут Пахор и Владимир Путин - Sputnik Србија
Пратите нас
Руски председник Владимир Путин, на позив председника Словеније Борута Пахора, посетиће 30. јула Љубљану. Ово је трећа посета руског лидера једној од земаља Европске уније у овој години и трећа званична посета тој земљи.

Трговинско-економска и инвестициона сарадња између Русије и Словеније траје већ деценијама, још од постојања Југославије и Совјетског савеза. Конкретно, ово се посебно односи на електронску (наследница „Искре“) и фармацеутску индустрију („Крка“). С друге стране, Русија Словенију обезбеђује енергентима и сировинама. Такође, не би требало заборавити инвестиције у туристичком и здравственом сектору.

Руски председник Владимир Путин - Sputnik Србија
Путин у суботу у Словенији, очекују се велике мере безбедности

Словенија је једина земља из региона која има инвестиције у Русији. Само у 2015. години Словенци су у руску привреду директно инвестирали 165 милиона долара, док је Русија у словеначку привреду инвестирала 168 милиона.

Према проценама експерата, који су урачунали и словеначке инвестиције из трећих земаља, у Русију се „слило“ 387 милиона евра директних инвестиција, које су углавном усмерене на производњу лекова, а такође и на хемијску индустрију и грађевинарство.

Словенци су, рецимо, још 2008. године склопили са Русијом споразум о изградњи каскадне хидроелектране на реци Аргун у Чеченији, која је према плану требало да снабдева електричном енергијом ту руску републику, али и друге регионе. Хидроелектрана је у међувремену и пуштена у рад.

Одлука једне чланице ЕУ и НАТО-а да у госте позове председника Русије за многе је била изненађујућа и необична. Међутим, у Љубљани сматрају да је у тренутку када је свет изложен бројним претњама и опасностима неопходно водити дијалог са свим најважнијим глобалним играчима и да је веома битно учврстити поверење.

„Разговарао сам са многим шефовима тих земаља (ЕУ) и објаснио сам им своју намеру да позовем председника Путина у Словенију. Мој главни аргумент је био да је данас, више него икад, важно водити такав дијалог. И сада је то важно на нивоу НАТО—Русија, ЕУ—Русија. Дошло је време када је такав дијалог неопходно покренути, и ми немамо право да не искористимо ту прилику“, изјавио је словеначки председник за руске медије.

Гас - Sputnik Србија
Словенија се може прикључити „Турском току“

Према саопштењу Кремља, Путин ће током посете Словенији разговарати са руководством те земље и учествоваће на меморијалној церемонији поводом обележавања стогодишњице изградње руске капеле на превоју Вршич.

Руска капелица подигнута је пре тачно сто година, а симбол је пријатељства два народа који, како се оцењује, и данас имају изузетно добре односе.

Председник ће такође открити споменик погинулим руским и совјетским војницима у Љубљани.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков је истакао да ће приликом посете Словенији бити разговора у уском саставу и у формату делегација.

„Поделио бих посету на два дела: меморијални део и радни део“, изјавио је Песков.

Аналитичари билатералну сарадњу двеју земаља оцењују као традиционално добру, а уз то подсећају и да Словенија заузима уздржану позицију у ЕУ када је Русија у питању. Формално, Љубљана се придружила антируским санкцијама, али није имала антируске наступе.

Борут Пахор - Sputnik Србија
Председник Словеније за РТ: Европа треба поштено да одговори да ли би желела да види Украјину у ЕУ

С друге стране, санкциони рат између Русије и ЕУ нанео је Словенији далеко мању штету него другим земљама, попут Немачке, Француске, Пољске или балтичких земаља, мада је и она претрпела губитке.

Примера ради, због руских контрасанкција Словенија је за само годину дана изгубила око 10 милиона евра због забране увоза млека и млечних производа у Русију.

Трговинска размена између две земље прошле године је опала за 30 одсто. То се објашњава санкционом политиком, а такође и падом цена нафте и гаса и разликом у курсу рубља.

Међутим, чак и у таквим околностима сарадња Русије и Словеније бележи позитивну динамику.

Такође, очекује се да ће током Путинове посете Љубљани бити потегнуто још једно важно питање — безбедносна ситуација у региону и свету и борба против тероризма.

Прошле године је кроз Словенију прошло око 800 хиљада избеглица, а око 300 људи је остало у земљи.

Амбасадор Словеније у Москви Примож Шелиго изјавио је за Спутњик да је Словенија спремна за развој сарадње са Русијом у сфери борбе против тероризма, а да је „дијалог увек потребан и да је без њега немогуће борити се против тероризма“.

Словеначки министар спољних послова Карл Ерјавец и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров пре састанка у Москви - Sputnik Србија
Словенија: Санкције не помажу решењу украјинске кризе

„Сада је то најважније питање. Ми видимо ужасе и цинизам, који се дешавају у Европи и потребно је уложити заједничке напоре“, рекао је Шелиго.

Такође, једна од важних тема је и енергетика — „Јужни ток“, којим је испод Црног мора руски гас требало да стиже до Бугарске и преко Србије, Мађарске и Словеније до Италије и Аустрије.

Љубљана се и даље нада би тај пројекат могао поново да оживи. Шеф словеначке дипломатије Карл Ерјавец је прошлог месеца у интервјуу за Спутњик рекао да међувладин споразум Словеније и Русије о том гасоводу и даље остаје на снази и да је у складу са законима ЕУ.

Он је навео да је Русија више деценија била и остала поуздани испоручилац гаса у Словенију.

„Сигуран сам да ће она то остати и у будућности“, нагласио је Ерјавец.

Аналитичари закључују да званична Љубљана успешно балансира између Русије и Запада, послујући и даље подједнако добро и са једнима и са другима. Очекује се и да би Словенија могла постати једна од оних држава, заједно са Словачком, Мађарском, Чешком, Италијом и другим, које би могле да покрену питање ублажавања или чак укидања антируских санкција, које је ЕУ увела Русији пре више од две године због ситуације у Украјини.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала