Трговинско-економска и инвестициона сарадња између Русије и Словеније траје већ деценијама, још од постојања Југославије и Совјетског савеза. Конкретно, ово се посебно односи на електронску (наследница „Искре“) и фармацеутску индустрију („Крка“). С друге стране, Русија Словенију обезбеђује енергентима и сировинама. Такође, не би требало заборавити инвестиције у туристичком и здравственом сектору.
Словенија је једина земља из региона која има инвестиције у Русији. Само у 2015. години Словенци су у руску привреду директно инвестирали 165 милиона долара, док је Русија у словеначку привреду инвестирала 168 милиона.
Према проценама експерата, који су урачунали и словеначке инвестиције из трећих земаља, у Русију се „слило“ 387 милиона евра директних инвестиција, које су углавном усмерене на производњу лекова, а такође и на хемијску индустрију и грађевинарство.
Словенци су, рецимо, још 2008. године склопили са Русијом споразум о изградњи каскадне хидроелектране на реци Аргун у Чеченији, која је према плану требало да снабдева електричном енергијом ту руску републику, али и друге регионе. Хидроелектрана је у међувремену и пуштена у рад.
Одлука једне чланице ЕУ и НАТО-а да у госте позове председника Русије за многе је била изненађујућа и необична. Међутим, у Љубљани сматрају да је у тренутку када је свет изложен бројним претњама и опасностима неопходно водити дијалог са свим најважнијим глобалним играчима и да је веома битно учврстити поверење.
„Разговарао сам са многим шефовима тих земаља (ЕУ) и објаснио сам им своју намеру да позовем председника Путина у Словенију. Мој главни аргумент је био да је данас, више него икад, важно водити такав дијалог. И сада је то важно на нивоу НАТО—Русија, ЕУ—Русија. Дошло је време када је такав дијалог неопходно покренути, и ми немамо право да не искористимо ту прилику“, изјавио је словеначки председник за руске медије.
Према саопштењу Кремља, Путин ће током посете Словенији разговарати са руководством те земље и учествоваће на меморијалној церемонији поводом обележавања стогодишњице изградње руске капеле на превоју Вршич.
Руска капелица подигнута је пре тачно сто година, а симбол је пријатељства два народа који, како се оцењује, и данас имају изузетно добре односе.
Председник ће такође открити споменик погинулим руским и совјетским војницима у Љубљани.
Портпарол руског председника Дмитриј Песков је истакао да ће приликом посете Словенији бити разговора у уском саставу и у формату делегација.
„Поделио бих посету на два дела: меморијални део и радни део“, изјавио је Песков.
Аналитичари билатералну сарадњу двеју земаља оцењују као традиционално добру, а уз то подсећају и да Словенија заузима уздржану позицију у ЕУ када је Русија у питању. Формално, Љубљана се придружила антируским санкцијама, али није имала антируске наступе.
С друге стране, санкциони рат између Русије и ЕУ нанео је Словенији далеко мању штету него другим земљама, попут Немачке, Француске, Пољске или балтичких земаља, мада је и она претрпела губитке.
Примера ради, због руских контрасанкција Словенија је за само годину дана изгубила око 10 милиона евра због забране увоза млека и млечних производа у Русију.
Трговинска размена између две земље прошле године је опала за 30 одсто. То се објашњава санкционом политиком, а такође и падом цена нафте и гаса и разликом у курсу рубља.
Међутим, чак и у таквим околностима сарадња Русије и Словеније бележи позитивну динамику.
Такође, очекује се да ће током Путинове посете Љубљани бити потегнуто још једно важно питање — безбедносна ситуација у региону и свету и борба против тероризма.
Прошле године је кроз Словенију прошло око 800 хиљада избеглица, а око 300 људи је остало у земљи.
Амбасадор Словеније у Москви Примож Шелиго изјавио је за Спутњик да је Словенија спремна за развој сарадње са Русијом у сфери борбе против тероризма, а да је „дијалог увек потребан и да је без њега немогуће борити се против тероризма“.
„Сада је то најважније питање. Ми видимо ужасе и цинизам, који се дешавају у Европи и потребно је уложити заједничке напоре“, рекао је Шелиго.
Такође, једна од важних тема је и енергетика — „Јужни ток“, којим је испод Црног мора руски гас требало да стиже до Бугарске и преко Србије, Мађарске и Словеније до Италије и Аустрије.
Љубљана се и даље нада би тај пројекат могао поново да оживи. Шеф словеначке дипломатије Карл Ерјавец је прошлог месеца у интервјуу за Спутњик рекао да међувладин споразум Словеније и Русије о том гасоводу и даље остаје на снази и да је у складу са законима ЕУ.
Он је навео да је Русија више деценија била и остала поуздани испоручилац гаса у Словенију.
„Сигуран сам да ће она то остати и у будућности“, нагласио је Ерјавец.
Аналитичари закључују да званична Љубљана успешно балансира између Русије и Запада, послујући и даље подједнако добро и са једнима и са другима. Очекује се и да би Словенија могла постати једна од оних држава, заједно са Словачком, Мађарском, Чешком, Италијом и другим, које би могле да покрену питање ублажавања или чак укидања антируских санкција, које је ЕУ увела Русији пре више од две године због ситуације у Украјини.
