„Јени шафак“, лист познат по својој блискости председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану, из дана у дан објављује извештаје из истраге који жестоко оптужују Сједињене Америчке Државе да су, уз проповедника Фетулаха Гулена, који и сам живи (у добровољном изгнанству) у САД, биле дубоко умешане у покушај пуча у ноћи између 15. и 16. јула. Да ли су Американци заиста били умешани у пуч у Турској? Зашто Турци оптужују свог НАТО савезника, а уз то и најмоћнију државу на свету? Колико је покушају пуча допринело изненадно отопљавање односа између Турске и Русије, и куда ће ти односи даље ићи после Ердогановог састанка с председником Русије Владимиром Путином, заказаног за 9. август? Ко је незадовољан снажењем односа између Русије, Израела, Турске и Ирана, и шта ће то донети Блиском истоку, и шта од Турске после неуспелог пуча можемо да очекујемо на Балкану?
Ово су у петак биле теме „Спутњик интервјуа“ са генералом у пензији Бранком Кргом, некадашњим начелником Генералштаба Војске Југославије и Војске Србије и Црне Горе, и др Зораном Миливојевићем, нашим дугогодишњим дипломатом.
„Ердоган је у последње време ушао у озбиљан политички спор са својим главним савезником, пре свега због његове политике на Блиском истоку. Треба подсетити да Американци нису пружили подршку Ердогану за копнену операцију у Сирији, када су је Турци припремили заједно са Саудијском Арабијом и Катаром“, наводи Зоран Миливојевић. „Мени би било веома необично када Американци не били у току са ситуацијом која мирише на неприродно стање у турској армији, из простог разлога што је турска армија интегрисана у НАТО структуре и што су безбедносне структуре НАТО-а и САД присутне у турској армији. То је податак који даје право да сумњамо да су барем нешто знали. Такође, интересантно је и да је међу ухапшеним пучистима и командант ваздухопловне базе у Инџирлику (у којој се налазе и америчке војне снаге и обавештајне структуре), као и два генерала која су била у НАТО командним структурама у Авганистану. Дакле, реч је о читавој једној структури која је на један или други начин повезана са НАТО-ом. Такође, потпуно је јасно и да је Гулен, са свим својим активностима по свету, под некаквом контролом Американаца“.
С друге стране, каже генерал Крга ограђујући се да је још рано да би се извукли дефинитивни закључци, „Американци нису у озбиљној форми учествовали у покушају пуча, јер да јесу, пуч би успео“.
Да ли ће САД изручити Фетулаха Гулена Турској, што је Турска и формално затражила?
Зоран Миливојевић: „Не очекујем да ће Американци изручити Гулена, јер им је његова мрежа унутар Турске потребна као својеврсни коректив у односу на Ердогана. Та врста уступка би смањила утицај Америке на Турску у будућности“.
Месец — месец и по дана уочи пуча, као пословични гром из ведра неба, дошло је до отопљавања односа између Турске и Израела, затим је уследило и турско извињење Русији због прошлогодишњег обарања руског авиона, а обема догађајима претходио је сусрет председника Русије Владимира Путина и израелског премијера Бењамина Нетанјахуа. Шта се то догађа у троуглу Москва — Анкара — Тел Авив, и да ли су ти догађаји имали везе с покушајем војног удара у Турској?
„Ердоган је у протеклом периоду отворио много фронтова и на унутрашњем и на спољном плану“, каже генерал Крга. „Вероватно је у неком тренутку схватио да неће моћи успешно да се носи са свим тим изазовима, и онда је покушао да амортизује барем неке од њих, тим пре што су Турској од изузетне важности односи и са Израелом и са Русијом… У овом тренутку, међутим, немогуће је довести у везу отопљавање ових односа са пучем у Турској, премда се ни то не може искључити“.
Ипак, може ли се утврдити ко је незадовољан развојем ових односа, оваквим развојем ситуације?
„Приближавање Турске, Русије и Израела сигурно не одговара западним савезницима, у ситуацији кад они врше притисак на Русију“, процењује др Миливојевић. „То отопљавање им у сваком случају не иде у прилог, с обзиром на улогу Турске на јужном крилу НАТО-а… Уплитање Турске у дијалог Москве и Вашингтона, са сопственим интересима, сигурно да није у функцији изоловања Русије, и сигурно да неће допринети стварању нове мапе Блиског истока која би одговарала Америци и НАТО-у. А одлазак Ердогана у Санкт Петерсбург на разговор с Путином сигурно ће утицати и на даљи развој геополитичких односа на том терену. И треба очекивати да се Вашингтон неће сложити с овим приближавањем Турске и Русије, макар у оном делу који се тиче његових интереса, као што је случај на плану енергетике, или у вези са ситуацијом у Сирији“.
Куда иду односи Русије и Турске?
Генерал Крга: „Ти односи сигурно ће се побољшати после предстојећег сусрета председника Путина и Ердогана, али мислим да се неће тако брзо вратити на ниво на коме су били пре обарања руског авиона. Многе везе су у међувремену покидане, а и Руси сада имају барем два додатна адута на својој страни, а то су Ердоганово извињење због обарања авиона и чињеница да се Турска данас налази у веома неповољном окружењу и да просто вапи за каквим-таквим ослонцем. Уколико Руси то буду умели вешто да искористе — а треба рачунати да хоће — сигурно је да ће до отопљавања односа међу њима доћи“.
Осим односа са Русијом и Израелом, Ердоган најављује сарадњу и са Ираном. Ово би, сматра Зоран Миливојевић, допринело смиривању ситуације на Блиском истоку, уз напомену да је Ердогану сада, поред осталог и због курдског питања, у интересу да ради на таквом смиривању ситуације јер би иначе, каже наш саговорник, и сама будућност Турске у краћем и средњем року била доведена у питање.
Забринути због приближавања Турске геополитичким супарницима Сједињених Држава као што су Русија и Иран, поједини амерички коментатори изразили су забринутост да би Турска — с другом по величини армијом у НАТО-у, која је и главна осовина његовог јужног крила — чак могла и да напусти западну војну алијансу. Међутим, да ли је такав развој догађа реалан?
„Мислим да то није реално“, каже Бранко Крга. „То у овом тренутку није у интересу ни саме Турске, а поготово не Запада, и Запад има довољно инструмената да се осигура да до тога не дође… И Турска веома добро зна да би њен положај брзо могао да се поремети ако би почела битно да делује против интереса Запада“.
А шта је са Балканом? Колико ће Турска у будућности бити у стању да се фокусира на Балкан? Генерал Крга закључује: „Турска ће настојати да одржи позиције које је у претходном периоду заузела на Балкану. Али то ће настојање свакако бити слабије, јер им приоритет сада није овај простор, већ сређивање унутрашње ситуације и односа са великим силама. А што се будућности тиче, то ће зависити и од низа других геополитичких чинилаца који делују и овде и у Турској“.
