Како је навео заменик руског министра одбране Анатолиј Антонов, Русија је спремна на конструктивни дијалог са Алијансом о питањима од заједничког интереса, без обзира на разлике у погледима и последице одлука минулог самита НАТО-а у Варшави.
Горан Јевтовић, пуковник у пензији и војни аналитичар, за Спутњик оцењује да је позив Русије искрен гест, који је за сваку похвалу, али да је питање како ће НАТО реаговати.
„Претпостављам да ће њихов одговор бити позитиван и верујем да ће доћи до неког сусрета на вишем нивоу. Међутим, не треба заборавити на стратешки концепт НАТО-а заокружен на последњем самиту у Варшави, и да је тамо Русија јасно означена као агресор, а Москви је постављен низ услова. У том контексту, не знам да ли се може нешто специјално очекивати у смислу побољшања односа, али је свако добро да се разговара“, каже Јевтовић.
Кад је реч о смањењу тензија између Алијансе и Русије, Јевтовић напомиње да је дипломатија НАТО-а једна ствар, а оно што раде у пракси нешто сасвим друго.
„Ако узмемо у обзир чињеницу да се они интензивније наоружавају, да формирају нове, озбиљне команде — као што је команда мултинационалног корпуса у источној Европи или мултинационална дивизија у Румунији, а да не говорим о ракетним штитовима — онда је то у директној колизији са оним што тврде. Њихова политика, најједноставније речено, своди се на то да коригују ствари у ходу, и то у оној мери у којој им се пружи озбиљнији отпор — али мислим да њихови стратешки, геополитички циљеви неће нестати. Они желе да покоре читав свет“, оцењује Јевтовић.
И Михаил Смолин, заменик директора Руског института за стратешка истраживања мисли да неће доћи до неких конкретних промена у односима Русије и НАТО-а.
„То ће вероватно бити само консултације, које се иначе одржавају и када НАТО на сва звона тврди да је обуставио контакте с Москвом. Постоји објективна стварност у спољној политици — оне ситуације кад су представници државе принуђени да сарађују чак и у врло затегнутим односима. Узмимо за пример проблеме у вези са Сиријом или Украјином, али и друге мање конфликте — Москва и НАТО ће имати о чему да разговарају“, каже Смолин за Спутњик.
Председник Центра за друштвене и политичке студије Георгиј Фјодоров верује да је НАТО забринут јер се Русија адекватно носи са свим изазовима које јој Алијанса пласира.
„Русији је интересантно то што НАТО води агресивну и експанзионистичку политику, и у своју орбиту додаје нове државе. Наравно, Алијанса не би требало да подржава инцијативе антируског карактера и да поставља ново наоружање на границу с Русијом, и треба да прекине са хладноратовском реториком“, каже Фјодоров за Спутњик.
Иначе, на недавно одржаном самиту НАТО-а у Варшави донета је одлука о јачању источног крила западног војног савеза, а НАТО намерава да већ 2017. године у земљама Балтика и Пољској размести четири међународна батаљона.
