„Србија не може да указује на своје домаће законодавство како би оправдала непридржавање својих међународних обавеза. Ако српско домаће законодавство није у складу са међународним обавезама, оно мора под хитно да буде измењено, тако да гарантује усклађеност са тим обавезама“, истиче се у одлуци којом се налаже Србији да испуњава своју обавезу у сарадњи са Трибуналом.
Судско веће Трибунала је у одлуци навело да Србија, након обавештења од 18. маја да је судија за претходни поступак Вишег суда у Београду закључио да према српском Закону о сарадњи са Хашким трибуналом нису испуњени услови за предају и хапшење радикала, није указала како ће та одлука утицати на њену обавезу да сарађује са Трибуналом.
Виши суд је, наиме, закључио да постоји правна обавеза Републике Србије да испоручује само окривљене за најтеже ратне злочине, геноцид и злочине против човечности, што код радикала није случај јер се терете за непоштовање суда, односно утицање на сведоке у поступку против лидера СРС Војислава Шешеља.
Иако наводи да разуме став Србије да је исцрпла сва правна средства како би поступила по налогу Трибунала за изручење радикала и да више ништа у вези са тим не може да уради, Трибунал напомиње да је у основи овог случаја питање да ли је држава обавезна да сарађује са Трибуналом у свим случајевима или само оним који се тичу кршења међународног хуманитарног права.
Анализирајући Члан 29 Статута Трибунала, судско веће је закључило да је Србија дужна да сарађује „по сваком захтеву за асистенцију“, па и у случају који се тиче непоштовања суда.
Такође је напоменуто да иако непоштовање суда није утврђено Статутом као кривично дело, пракса Трибунала „снажно утврђује“ да се његова надлежност простире и на кривична дела непоштовања суда, како се не би осујетила његова улога.
Судско веће је такође приметило да Србија у почетку није оспоравала надлежност Трибунала за случајеве непоштовања суда, као и да одлуке судије за претходни поступак и Вишег суда нису у складу са годинама сарадње између Србије и Трибунала, укључујући и питања као што су хапшење и изручење оптужених за непоштовање суда.
Због тога је поновио свој захтев да Србија сваке две недеље доставља Трибуналу извештаје о предузетим корацима на испуњењу међународних обавеза и наредио да сарађује са Трибуналом „по свим питањима“.
Хашко тужилаштво је оптужило Радету, Јојића и Остојића да су вршили притисак на двојицу сведока тужилаштва да сведоче у корист Шешеља, нудећи им противуслуге.
Шешељ је у марту првостепеном пресудом Трибунала у Хагу ослобођен свих оптужби за ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба и за протеривање Хрвата из Војводине.
