Прашина која се подигла у Босни и Херцеговини, јер хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић није био позван на потписивање споразума о механизму координације о начину доношења одлука унутар БиХ у процесу придруживања ЕУ између Милорада Додика и Бакира Изетбеговића, стигла је и до Брисела. Човић, који је и председник Хрватске демократске странке (ХДЗ) у Босни и Херцеговини, жалио се због тога високој представници ЕУ Федерики Могерини и Јоханесу Хану, напомињући им да је постигнути споразум „мртво слово на папиру“ без благослова босанских Хрвата. Тако оштра реторика Човића затекла је неспремне не само Бошњаке и Бакира Изетбеговића, већ и чланове ЕУ који су састанак и уприличили.
Човић је као спорно истакао тачке два и три споразума Изетбеговића и Додика, према којима се „елиминише учешће кантона, у складу са њиховим уставним овлашћењима, у механизму координације“. Изетбеговић је такву интерпретацију споразума са Додиком одмах демантовао, али Човић је остао упоран.
Бивши члан Председништва БиХ из редова Хрвата Иво Миро Јовић сматра да је ситуација после потписивања споразума много озбиљнија него што се чини.
„У земљи у којој су три конститутивна народа, а која функционише као једна држава два ентитета, поново се јављају неке силе које би хтеле БиХ на штету Хрвата или без Хрвата. БиХ никада неће имати просперитет и напредак ако се не уважавамо међусобно, а до сада се показало да сваки пут када двоје нешто направе, увек је то на штету трећег“, каже Јовић, алудирајући на позицију Хрвата у БиХ.
Он каже да, без обзира што је постојао застој на путу евроинтеграција БиХ, Хрвати и даље желе да виде БиХ у ЕУ, али и у НАТО-у.
„Међутим, ово је лош пример, и сигурно неће дати резултате ако не буде међусобне сарадње и договора сва три народа, који би били на добробит свих, а не на штету неких“, тврди наш саговорник, додајући да је споразум договор два страначка лидера, а не на нивоу целе државе, и објашњава зашто је на састанку требало да буду и представници Хрвата.
„Кантони и жупаније имају уставе, владе и своја овлашћења. Неке области, као што су спорт, образовање, култура, просвета, здравство, искључиво су у надлежности жупанија. Оне имају од осам до десет министара и, понављам, уставе, а не статуте. Имплементирање европског правног система, односно, прилагођавање законодавства БиХ Европи, није могуће без учешћа жупанија. Зато могу уговори да се потписују, али то се не може спровести на терену ако скупштине и владе кантона и жупанија то не прихвате. И зато је нужно да Хрвати учествују у оном делу у коме они имају надлежност“, објашњава Јовић.
Он подсећа да је РС централизован ентитет, са једном владом и уставом, док Федерација има федерални устав и десет устава у жупанијама.
Јовић напомиње и да се и на томе показала већ устаљена пракса да Бошњаци у Босни „седе на две столице“ и зато њихову политику зове „политиком сунцокрета“.
„Они гледају да направе државу која би се звала Босна, без Херцеговине у имену, у којој би били босански народ и босански језик. У једној вишеслојној заједници као што је БиХ, осим грађанских, морају постојати и национална права људи који чине ту заједницу. У овом случају, три конститутивна народа. Међутим, два народа у БиХ су конститутивни и, гледајте сад, суверени. То су Бошњаци и Срби. А Хрвати су конститутивни и то само на папиру. Зато нас и прегласавају, зато нама и бирају наше изасланике, па чак и чланове Председништва“, каже Јовић.
Јовић је изричит да избори у Хрватској ни на који начин нису повезани са оправданим незадовољством босанских Хрвата поводом склапања споразума између Додика и Изетбеговића без консултација Хрвата у БиХ.
Гостимир Поповић, политиколог из Бањалуке, међутим, сматра да се разлози за хрватско незадовољство тешко могу објаснити, јер како сматра — аргумената за то нема. Наш саговорник каже да када год се деси да РС на неки начин направи неку врсту личне и колективне заштите, појаве се они који сматрају да је корисно само да се ради нешто на штету народа у РС. У том светлу Поповић види и понашање Хрвата у Босни, напомињући да не треба заборавити да је у Хрватској у току предизборна кампања.
„У овом случају имамо на неки начин утицај одређених политичких структура из Загреба на политичке структуре у Мостару. Тако да и ово сада можемо гледати као једну врсту политичке кампање зато што добар број бирача или је из дела хрватског народа на простору Федерације БиХ или из реда босанских Хрвата који данас живе на територији Републике Хрватске. То је прилично велико бирачко тело и за њега се вреди борити и они то раде“, наводи Поповић.
Поповић је убеђен да се односи Бошњака и Хрвата, без обзира на последња дешавања, неће покварити, јер како каже они имају заједничке менторе на Западу.
