Кључни тренутак за носача представља састав његове ударне ваздушне-групе. Палубни ловац-бомбардер „Супер хорнет“ Ф/А-18Е/Ф и ловац Ф-35 неће бити довољни 2030 године, сматрају аналитичари.
„Уколико ови носачи авиона првог дана високотехнолошког рата не буду могли да изводе операције у оквиру мехура А2/АД (зоне ограничења и забране приступа), зашто на њих трошити 13 милијарди долара?“, сматра директор стратешких одбрамбених програма Центра нове америчке безбедности Џери Хендрикс.
У борби новог типа носач неће имати никакву предност, уколико не буде модернизовао крило палубне авијације (авионосачке групе, „авионско крило“), додао је Хендрикс.
Други експерт, директор консултантске компаније „Ферибриџ Груп“, Брајан Мекграт, слаже се са таквом поставком проблема: „Увек треба имати у виду да је носач авиона само аеродром на води и на њега могу да слете или са њега полете различите летелице. Кључна ствар је авионско крило“.
Решење проблема могло би бити појављивање беспилотне ударне групе авијације далеког домета, сматра Мекграт. Ипак, ако се кладите на авионе тог типа, јављају се технички проблеми везани за компатибилност ударних палубних беспилотних летелица са ловцима-бомбардерима (програм JСФ), међу којима је Ф-35.
Руководство ваздушно-поморских снага боји се да изађе из оквира програма ЈСФ повлачењем платформе палубних беспилотних летелица додатне функције — намеравају да их користе као авио-танкере или за извиђање и електронско ратовање. Истовремено, ако беспилотне летелице постану ударна група, цела архитектура платформе ЈСФ елиминисаће своје недостатке покретљивост, истакао је овај стручњак.