Српски кандидат за будућег генералног секретара УН, бивши шеф дипломатије Вук Јеремић, на другом је месту у процесу избора за будућег првог човека Светске организације.
У другом кругу гласања на Ист Риверу, Јеремић је добио осам позитивних гласова чланица Савета безбедности, четири негативна (један мање него у првом кругу), и имао је три уздржана гласа.
Кандидат Србије тако се нашао „за петама” бившем премијеру Португалије Антонију Гутерешу, који је након првог круга словио за фаворита, али је његов резултат у другом кругу заправо слабији, јер је добио 11 позитивних, али и два негативна гласа, док су три чланице остале уздржане.
Бивши амбасадор Србије у Уједињеним нацијама, Феодор Старчевић, за Спутњик каже да је пласман српског кандидата изванредан резултат.
„Врло је важно не само то што је Јеремић избио на друго место, већ и што је испред њега само Антонио Гутереш, који не само да није из Источне Европе, већ такође долази из земље чланице НАТО-а. Мислим да пре свега Русија неће пристати да генерални секретар УН буде из земље која је чланица Северноатлантске алијансе“, оцењује Старчевић.
Према његовим речима, Јеремић је сада заправо на првом месту оне групе за коју је оригинално и било замишљено да ће дати генералног секретара — а то је регион Источне Европе.
„Србија није чланица НАТО-а, дакле ми немамо ту сметњу, и мислим да је ово врло важан резултат- Чак може бити нека врста прекретнице у избору генералног секретара“, каже Старчевић.
И Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику, за Спутњик каже да Србија има много разлога да буде задовољна досадашњим током избора за будућег првог човека УН.
„У овој трци наш кандидат одлично напредује. Неки трендови су се показали истим као у првом кругу — да неки од критеријума који су се сматрали кључним заправо нису опредељујући за гласање, попут питања жена-кандидата, као и региона из којег идући генсек треба да буде изабран. Ту је дошло до одређених померања, па је трка и даље неизвесна“, каже Јоксимовићева.
Оно што је такође евидентно, каже наша саговорница, јесте да се много боље позиционирају кандидати који имају искуство рада у самим Уједињеним нацијама.
„До финалне одлуке је дуг пут, јер су у међународним организацијама комплексни начини избора на одређене функције. Мислим да је кандидат Србије очигледно добро научио лекцију — зна на који начин се треба поставити у оваквим тркама, а и његов програм је, наравно, изазвао велику пажњу“, напомиње Јоксимовићева.
Иако је избор за наследника Бан Ки Муна пратила снажна кампања, чији је циљ био да се на челу УН по први пут у историји те организације нађе жена, кандидаткиње очигледно нису фаворити чланица Савета безбедности.
Након другог круга, Сузана Малкора нашла се на трећем месту, са осам позитивних и шест негативних гласова, а Бугарка Ирина Бокова, која је словила за „женског фаворита“ из региона Источне Европе, добила је седам позитивних, али и исто толико негативних гласова.
„То да би било добро да жена буде на челу УН је дискурс који је био на неки начин подстакнут и председничком трком у Америци — могућношћу да жена први пут буде председник САД. Међутим, то ни у једном тренутку није проглашено за услов ни са чије стране у УН, укључујући земље-чланице Савета безбедности. Чињеница да постоје кандидати који су жене не даје им нужно никакву предност“, каже бивши дипломата Феодор Старчевић.
У трку за најзначајнију дипломатску функцију на свету ушло је 12 кандидата, а СБ УН у петак је у другом кругу гласао између њих 11, јер је хрватска кандидаткиња Весна Пусић након лошег пласмана у првом кругу, одустала од даљег учешћа. Феодор Старчевић очекује да ће бити још кандидата који ће се повући.
„Људи са зачеља табеле, као што су Игор Лукшић, Наталија Герман, па чак и Мирослав Лајчак, за кога је овакав пласман у извесном смислу изненађење, могли би размислити о томе да се повуку. Изнад њих је Кристијана Фигуерес, са пет позитивних гласова, што је већ неки резултат који би кандидате са таквим и већим бројем гласова могао оставити у игри — али ови последњи, са два и три позитивна гласа стварно не иду ка неком успеху“, оцењује Старчевић.
Подсетимо, први круг неформалног изјашњавања о претендентима на место генсека УН одржан је 21. јула, а српски кандидат Вук Јеремић тада је заузео треће место, са девет позитивних гласова земаља чланица Савета безбедности. Приликом избора, чланице СБ се о сваком кандидату изјашњавају избором једне од три понуђене опције — „охрабрује“, „не охрабрује“ и „нема мишљење“.
Савет безбедности би кроз неколико кругова неформалног гласања требало да дође до једног кандидата, којег ће препоручити Генералној скупштини УН. У случају да међу земљама-чланицама тог тела не буде постигнут консезус око предложеног кандидата, пред 193 чланице Генералне скупштине изаћи ће више њих.
Наследник Бан Ки Муна треба да буде изабран до новембра, а престижну позицију на Ист Риверу од свог претходника званично ће преузети 1. јануара 2017. године.
