Аналитичар који руководи Међународном асоцијацијом за енергетску економију (ИАЕЕ) тврди да ће сви, укључујући и Турску, Русију и Европу, имати користи од иницијативе покренуте крајем 2014. године.
„’Турски ток‘ је веома важан за Европу. Иако су Немачка и Русија постигле договор за ’Северни ток 2‘, неки у Европској унији се снажно противе том пројекту“, изјавио је Кумбароглу и додао да га Европска комисија у овом тренутку не подржава.
То није проблем када је у питању пројекат „Турски ток“. Билатералну иницијативу „не мора да одобри ЕУ, пошто Турска није чланица Уније“, објаснио је он.
Истовремено, Европљанима су потребни руски гас и гасовод „Турски ток“. Билатерални пројекат постао је посебно значајан од када Москва размишља о смањењу количине гаса који се у Европу испоручује преко Украјине, која је непоуздан енергетски партнер.
„Много тога зависи од стратешке одлуке коју ће донети ’Гаспром‘, али мислим да је главни циљ руских власти да сведе на минимум извоз гаса који пролази кроз Украјину“, истакао је Хасам Селим Озертем, експерт за енергетску безбедност.
Русија жели да „створи инфраструктуру која ће испоручивати између 15 и 16 милијарди кубних метара гаса директно у Турску“, заобилазећи транзитне земље, додао је Озертем.
У међувремену, Сједињене Америчке Државе започеле су извоз природног течног гаса у Европу. До сада су извршене две испоруке. Прва испорука била је у априлу, а друга је завршена прошлог месеца.
Тај процес постаће „много активнији“, али иако постоји конкуренција између руских и америчких снабдевача за европско енергетско тржиште, она је индиректна, истиче Кумбароглу. Амерички извозници ће испоручивати природни течни гас првенствено у Западну Европу, док ће се југоисточна Европа и даље ослањати на руски гас, додао је он.
„Турски ток“ неће се такмичити са иницијативом ТАНАП. Планирано је да „Трансанадолијски гасовод“, који ће се протезати од Азербејџана, преко Грузије и Турске, до Европе, буде завршен 2018. године. Оба пројекта „ће се допуњавати“, рекао је Кумбароглу.
Он је поменуо да су безбедносни ризици повезани са пројектом „Турски ток“ минимални.
„Гасовод ће прелазити преко Црног мора до турског села Кијикој. Затим ће стићи до грчке границе. Цевовод ће бити лоциран у најбезбеднијем турском региону. Цевоводи који пролазе кроз Иран и Ирак, на пример, много су склонији ризицима због регионалне нестабилности. У случају ’Турског тока‘ мислим да то не долази у обзир“, рекао је Кумбароглу.
Председник Русије отворио је пројекат „Турски ток“ крајем 2014. године, али су преговори прекинути након што је турска авијација оборила руски борбени авион, који се налазио у мисији у Сирији. Односи између две земље касније су нормализовани, што је навело званичнике обе земље да изразе наду да ће пројекат бити завршен.
„Турски ток“ требало би да има годишњи капацитет од 32 милијарде кубних метара гаса. Око 14 милијарди кубних метара гаса снабдеваће Турску, а остатак ће се преносити до чворишта на турско-грчкој граници за кориснике у Европи.
