00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Барешићев споменик освануо „крвавих руку“ (фото)

© Tanjug / Живорад ВучићМиро Барешић, атентатор на југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића током хапшења у Стокхолму 1971.
Миро Барешић, атентатор на југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића током хапшења у Стокхолму 1971. - Sputnik Србија
Пратите нас
Недавно подигнути споменик убици југословенског амбасадора у Стокхолму Владимиру Роловићу у Драгама, код Пакоштана, освануо је „крвавих руку“, пише ријечки „Нови лист“.

У ноћи између суботе и недеље длан и ногавицу на споменику Барешићу неко је, наиме, попрскао црвеним спрејом, пише лист.

Драго Пилсел - Sputnik Србија
ЕКСКЛУЗИВНО Драго Пилсел: за реусташизацију Хрватске криви власт и медији

Фотографија „дорађеног“ споменика објављена је на фејсбук страници Антифа Шибеник, уз напомену:

„Недостајао је завршни детаљ на споменику убици.“

Барешић је био члан емигрантске организације „Хрватски народни отпор“, коју је утемељио један од најпознатији усташких злочинаца Макс Лубурић. У априлу 1971. године он је убио Роловића.

Годину дана касније, Шведска га је под уценом депортовала у Шпанију. Група хрватских емиграната–терориста, наиме, отела је авион који је летео на релацији Гетеборг–Стокхолм, а ослобађање заточених путника условили су ослобађањем неколицине затворених Хрвата, међу којима је био и Барешић.

У Шпанији је Барешић одлежао 18 месеци затвора, након чега су му шведске власти допустиле да оде у Парагвај. Поново је изручен Шведској седамдесетих година 20. века, где је одлежао још седам година затвора, а потом је протеран у Парагвај.

У Хрватску се вратио почетком рата, где се прикључује Збору народне гарде. Под неразјашњеним околностима погинуо је већ у првој акцији, у близини Задра.

На отварању споменика Барешићу окупио се „цвет“ хрватске екстремне деснице, међу којима су били и два ХДЗ-ова техничка министра — министар културе Златко Хасанбеговић и министар бранитеља Томо Медвед.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала