Султанов је рекао Танјугу да би руски кредит од 800 милиона долара намењен српској железници требало да буде продужен до краја 2021. године, као и да су „Руске железнице“ заинтересоване да и након тог аранжмана наставе да раде у Србији.
То би могла да буде обнова Барске пруге до границе са Црном Гором, одржавање пруга које Руси сада граде и реконструишу, али и магистралних пруга, затим градња новог диспечерског центра и друго, као и обука српских студената у Русији због „кадровске рупе“ у железницама, казао је Султанов.
„Скинута је пруга Ваљево-Лозница, за коју је већ била урађена пројектна документација, пошто је приоритет било да се ради пруга Стара Пазова-Нови Сад на Коридору 10. Сада смо добили пројектну документацију од српске стране за тунел и вијадукт, али нисмо још добили трасу, а то захтева и продужетак, јер не може да се пројектује три године, а ми да изградимо за пола године. Зато је потребно да међудржавни споразум буде продужен до краја 2021. године“, навео је Султанов.
„РЖД интернешенел“ је компанија „Руских железница“ која реализује пројекте у Србији који се финансирају руским кредитом.
То су модернизација и градња Панчевачке пруге, шест деоница на Коридору 10, обнова Барске пруге од Ресника до Ваљева, пругу Стара Пазова-Нови Сад и набавка 27 нових дизел-моторних возова из Русије.
Када је реч о Панчевачкој прузи, Султанов је рекао да су радови, који су почели у пролеће 2014, завршени и да руска комисија за пријем радова приводи крају посао тако да ће све бити завршено крајем 2016. године.
Он је навео да је на тој прузи, поред модернизације постојећег колосека, направљен и други колосек који је електрифициран, нови мост преко Тамиша и све што је потребно на тој прузи како би возови могли да иду брзином од 120 километара на сат.
Султанов је нагласио да су на том пројекту као подизвођачи биле ангажоване домаће фирме које су извеле скоро све радове.
„Баш смо задовољни сарадњом са српском страном и ресорним министарством. На грађевини увек постоје неки проблеми на почетку, али на средини пројекта смо већ нашли заједнички језик и добре канале за сарадњу, као и јединствено разумевање да квалитет мора да буде бескомпромисан на оваквим пројектима“, казао је Султанов, који је завршио три факултета и говори седам језика.
Шест деоница на Коридору 10 које су обухваћене руским кредитом су: Рума-Голубинци, Сопот Космајски-Ковачевац, Мала Крсна-Велика Плана на северу и Винарци-Ђорђево, Врањска Бања-Ристовац и Бујановац-Букаревац на југу.
„Ми смо девет месеци пре уговореног рока завршили радове на три северне деонице на Коридору 10“, нагласио је Султанов додајући да сада возови могу да саобраћају на тим пругама од 100 до 120 километара на сат, док је раније просечна брзина возова била од 30 до 40 километара на сат.
На три јужне деонице због туристичке сезоне тренутно се ради само у станицама и почетком септембра ће бити настављени радови на траси.
„До данас је на јужним деоницама већ завршено око 50 одсто радова, тако да идемо за 10 одсто брже у односу на уговорену динамику. Очекујем да сви радови буду готови у пролеће 2017. године“, додао је он.
РЖД има 105 специјалних руских машина направљених за ширину колосека у Европи, које успешно раде у Србији.
„Изводимо радове са таквим темпом који никад није био на Балкану. Имамо две композиције за полагање колосека и у идеалним условима свака композиција ради 800 до 900 метара колосека дневно“, истакао је Султанов.
Пруга Ресник-Ваљево биће завршена, како каже, крајем 2017, а радови на прузи Стара Пазова-Нови Сад морају да крену ове године.
„Ми смо због молбе српске стране потписали анекс за једну фазу радова, односно за градњу тунела и вијадукта Чортановци, и сада очекујемо да српска страна заврши процедуре за продужетак споразума о кредиту. РЖД је спреман за почетак радова и очекујемо зелено светло на српској страни“, рекао је Султанов Танјугу.
Тунел Чортановци ће бити дуг укупно 1,1 километар, а градиће се две цеви — за двоколосечну пругу, а вијадукт Чортановци биће дуг око четири километра.
У оквиру тог анекса је предвиђена и заједничка израда пројекта са Саобраћајним институтом ЦИП за нови Диспечерски центар у Макишу, који би управљао свим пругама у Србији.
Султанов је казао да је рок за испоруку свих 27 нових руских возова крај 2017, али да ће, пошто је већ испоручено 18 возова, све дизел-моторне гарнитуре бити у Србији већ до краја ове или почетком 2017. године.
РЖД обнавља и основне школе у Србији и већ су готове и опремљене школе „Васа Живковић“ у Панчеву и „23. октобар“ у Голубинцима, а започети су радови и у школи „Јован Јовановић Змај“ у Врању.
„Руске железнице“ су један од највећих саобраћајних система у свету, са пругама дугим 85.200 километара, од чега је 43.300 километара електрифицирано.
