Како је листу рекао прес-секретар председника Турске Ибрахим Калин „Џавид Чаглар је одиграо веома важну улогу“ у успостављању односа, као и „Нурслан Назарбајев, који је показао велико пријатељство са Турском“. Поред њих, решавање конфликта је омогућила „патриотска иницијатива генерала Хулусија Акара“. Притом, Калин није навео који посредници су омогућили да се реши конфликт.
Према речима високопозиционираног извора „Хуријета“, крајем априла Хулуси Акар је рекао председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану да криза може бити решена уз помоћ Џавида Чаглара, директора компаније „Нергис холдинг“, који има текстилни бизнис у Дагестану. Како је утврђено, Чаглар познаје председника Републике Рамзана Абдулатипова који има контакте са председником Русије Владимиром Путином преко његовог саветника Јурија Ушакова.
Ердоган је одобрио план, наставио је лист. Турска је овластила Калина за преговоре са Ушаковим. Он је написао грубу верзију писма Путину. Након тога је покренут дипломатски процес у оквиру којег је текст писма више пута мењан.
Према подацима извора, крајем јуна након састанка Путина и Назарбајева, преко амбасадора Казахстана у Анкари Калину је предато писмо да је председник Русије спреман да прими писмо Ердогана. Нови састанак је био договорен за 24. јун у Ташкенту, где је одржаван састанак Шангајске организације за сарадњу.
Калин и Чаглар су отпутовали у Ташкент и показали турско писмо Назарбајеву. Председник Казахстана је одобрио садржај и предао га председнику Русије преко Јурија Ушакова. Ускоро је писмо враћено турској делегацији са поруком да је Путин прихватио и одобрио писмо.
На крају је договорено да писмо званично буде упућено и објављено 26. јуна 2016. године.
