О томе зашто је угаљ оспоравани енергент и колики је његов значај за енергетску стабилност Србије колегиница Јелица Путниковић је у емисији „Енергија Спутњика“ разговарала са професором Владимиром Павловићем, председником Комитета за површинску експлоатацију угља Савеза инжењера рударства и геологије Србије, и Бранком Јевтићем, директором Сектора за развој процеса у производњи угља ЈП ЕПС.
Професор Павловић сматра да су приче о томе да је угаљ један од највећих загађивача животне средине преувеличане. Како каже, удео угља у светским резервама електричне енергије је 65 посто, а перспективе производње електричне енергије из угља су позитивне.
„Сви званични подаци ЕУ говоре да ће угаљ остати примарни енергент за производњу електричне енергије, имајући у виду да је он незамењив због своје присутности од 70 одсто у производњи. Глобално гледано угаљ је позитиван јер представља природну минералну сировина која је изузетно распрострањена на планети, лако је доступна и најјефтинија је за производњу електричне енергије“, каже Павловић.
Када је о Србији реч, наша земља традиционално производни електричну енергију из угља, каже Бранко Јевтић, директор Сектора за развој процеса у производњи угља у ЕПС-у.
„Са резервама угља којима у овом тренутку Србија располаже, од 2,82 милијарде тона, на њега са овим нивоом производње струје можемо да рачунамо наредних 70 година. Тај ниво производње је, са садашњим системом преноса и могућностима у окружењу, немогуће надоместити увозом електричне енергије“, напомиње Јевтић.
Србија је показала да може да произведе потребне количине угља, каже Јевтић, али напомиње да сада морамо ићи даље у испуњавању услова које у погледу квалитета и заштите животне средине прописује регулатива Европске уније.
Како наводи, увођењем система за управљање квалитетом и правилним пројектовањем постројења за отклањање последица штетних гасова, у наредних неколико година имаћемо могућност да контролишемо квалитет угља на целом простору басена ЕПС-а.
Када је реч о обновљивим изворима енергије, професор Владимир Павловић каже да Србија са својим хидроелектранама испуњава услов од 20 процената производње енергије из обновљивих извора. Међутим, напомиње, потребно је преиспитати политику експлоатације обновљиве енергије из ветра и сунца.
„Политика ослања на изворе као што су ветар и сунце је врло лабава, јер наша земља има слабе капацитете за тако нешто, па не можемо ни у једној варијанти, колико год да повећавамо те капацитете, да надоместимо озбиљну производњу електричне енергије из угља или хидроенергије“, истиче Павловић.