Шта год да буде, биће како Брисел каже. Бугарска му је верна. Зато се и понаша тако поданички.
Када се у своје време појавио „Јужни ток“ Софија је почела да машта о економској користи. Међутим, места су се променила и партија је почела да се игра против интереса Бугарске.
Софија је почела да затеже, макар и на своју штету. Зато је од ЕУ и САД добила тапшање по рамену. „Јужни ток“ је обустављен. Међутим, у душама представника бугарске власти остала је нада да ће и њима једном сванути.
Како се показало, били су у праву. Одједном се појавила могућност наставка разговора о том пројекту. Након позитивног сигнала из Брисела у Софији су живнули.
Премијер Бојко Борисов, чим је сазнао да ће „Јужног тока“ ипак бити, променио је све принципе у које се раније клео и позвао је руског председника Владимира Путина како би разговарао о повратку вољеног и никада прежаљеног гасовода.
Председник Русије није журио да му каже: „Да“. У Москви је за три године било толико „дивних“ учитеља, укључујућу и Бугарску.
Русија је у праву што је опрезна, наводе експерти. Софија није самостална у својим акцијама. Нико не зна како ће се даље понашати једна од најслабијих држава ЕУ.
Москва је почела да обнавља односе са Анкаром, што значи да је вероватна и реализација „Турског тока“. Јасно је да ће руски гас који директно долази у Европу боље грејати од оног који ће доћи транзитом преко Турске.
Софија у тој игри више личи на послушну марионету, него на озбиљног играча, мада није искључено ни да Бугарска ипак лобира за своје интересе у Бриселу, покушавајући да одмрзне пројекат.
Међутим, уши треба држати начуљене. Свака страна, било да се ради о Турској или о Бугарској, жели да монополизује „Турски ток“, односно „Јужни ток“, јер када добије цев она ће вишеструко повећати свој утицај на Брисел.
Русија може да искористи ту ситуацију за своје интересе. Наравно, пре или касније мораће да направи избор између два пројекта. Најважније је да узме у обзир нијансе и прорачуна наредне потезе.
