Исход тог састанка ће несумњиво утицати не само на даље односе двеју земаља, него и на стање на Блиском истоку захваћеном ратом — али и на укупну слику савременог света.
Састанак председника Русије Владимира Путина и Турске, Реџепа Тајипа Ердогана, у Санкт Петербургу има посебну тежину и зато што је то њихов први сусрет после велике кризе у односима двеју земаља, изазване рушењем руског авиона изнад турско-сиријске границе новембра прошле године.
После честе размене оптужби и руских економских санкција, руско-турски односи су отоплили почетком јула, када је Ердоган коначно послао Путину писмо извињења. Уследио је и директан контакт — четрдесетоминутни телефонски разговор. А након покушаја војног пуча у Турској, Путин је био први који је пружио подршку Ердогану.
Чак и док су односи двеју земаља били „на леду“, слика света је већ почела да се мења. Томе је, пре свега, допринело укључивање Русије у рат у Сирији, што је значајно променило ситуацију на терену. То је довело до мењања слике, како регионалне, тако и глобалне. Отуд и оцене бројних светских званичника да без Русије нема решења сиријске кризе.
Уз то, пуч у Турској (после кога су захладнели односи Турске са Вашингтоном, јер Анкара оптужује САД да су сарађивале с пучистима), па стање у ЕУ — поготово после „брегзита“, као и веома климави договор ЕУ и Турске о решавању мигрантске кризе — све су то околности које ће несумњиво утицати на исход разговора Путина и Ердогана.
Тај састанак, како је најављено, треба да одреди мапу пута будућих односа двеју земаља. На столу ће, како је ових дана најавио турски амбасадор у Русији Умит Јардим, бити питања која се тичу двеју земаља — наравно, и економска — као и регионални проблеми, али и међународне теме. Важно питање биће и општа претња од тероризма и борба против те појаве, посебно у светлу развоја ситуације у Сирији.
Припреме за сусрет Путина и Ердогана трају већ месец дана на различитим нивоима. Судећи по досадашњим изјава званичника двеју земаља, договор око ситуације у Сирији, који је посебно истакнут као важан, већ је постигнут — руски министар спољних послова Сергеј Лавров средином јула је изјавио да ће нормализација односа између Русије и Турске допринети ефикаснијем решавању сиријске кризе.
Претходно је, почетком јула, после разговора са турским колегом Мевлутом Чавушоглуом, Лавров рекао да су две земље дошле до договора у вези са сиријском кризом, односно да се Анкара сложила с тим да су Нусра фронт и ДАЕШ терористичке организације.
Није спорно да и даље постоје разлике између две стране у односу на нека међународна питања — уосталом, Турска је чланица НАТО-а који се, предвођен Вашингтоном, позиционирао дуж западне и југозападне границе Русије. Русија је пак довољно ојачала да, нажалост САД, руши постојећу неравнотежу у свету, коју су Американци деценијама неговали.
Анкару пак у последње време притискају бројни проблеми, од договора са Бриселом око избеглица с Блиског истока, чија је судбина неизвесна, потом критика са Запада због одговора на пропали војни пуч, али оптужби да јој је територија „проточни бојлер“ за терористе који делују у Сирији, па све до борбе са Курдима.
Наравно, ту су и економски проблеми, односно последице руског ембарга који је уведен пошто су односи двеју земаља у новембру стављени „на лед“. Извоз пољопривредних производа из Турске је од тада практично стао, као и долазак руских туриста, који су најбројнији страни гости у Турској — та земља, наиме, 12 одсто свог БДП-а приходује од туризма. Додатни изазов представљају и енергенти — 60 одсто потреба за гасом Турска намирује из Русије, а стали су и пројекти изградње гасовода „Турски ток“, као и нуклеарне електране „Акуја“. Зато и не чуди констатација турског амбасадора у Москви да, каква год била глобална агенда, Русија и Турска као суседи имају посебан статус и значај једна за другу, а тако, нагласио је, треба да остане и убудуће.
Због свега тога, ако би се и за један новији догађај на светској политичкој сцени уобичајеном новинарском поштапалицом могло рећи да је „историјски“, или да отвара „нову етапу“ у односима двеју страна, онда је то сутрашњи сусрет лидера Русије и Турске.
Исход тог састанка ће, несумњиво, утицати не само на даље односе двеју земаља, него и на стање на ратом захваћеном Блиском истоку — али и на укупну слику света.
