У Дому Народног парламент Србије још није ни утихнуо ехо јуче изговорених речи из експозеа мандатара за састав нове владе Србије Александра Вучића, а „душебрижници“ из комшилука Србије већ су дигли глас због „претераног србовања“. Помињање Републике Српске, и сарадње са њом у складу са Дејтонским споразумом, нису се допали некима у Сарајеву. Ни Вучићево излагање о добрим односима са лидерима свих Срба из региона, није прошло ништа боље, иако је мандатар у више наврата подвукао да будућа влада има за циљ „добросуседске односе са свима из региона“.
Дакле, коме и зашто сметају Срби и РС у експозеу Александра Вучића?
Џевад Галијашевић, аналитичар из Босне и Херцеговине, сматра да свакоме коме је смета помињање Републике Српске у експозеу Александра Вучића, у ствари, смета — Дејтонски споразум. Наш саговорник истиче и да је у Вучићевом експозеу чуо о Републици Српској само оно што је његова дужност и обавеза као једног од потписника Дејтонског споразума.
„Дакле, оно што је обавеза и дужност Србије је да брине и сарађује са РС у оквиру Специјалног споразума који има са РС, а који је проистекао из Дејтона. Вучићев експозе је прилично напредан за ово време, и вероватно ће националисти из свих околних држава у њему пронаћи нешто што могу оспорити, јер је Вучић понудио нову врсту политике — и Запад и Исток, и Срби и демократија, и Русија и Америка. Судбина Срба у региону Србију мора занимати, као што и Хрватску занима судбина Хрвата у БиХ“, каже он.
Политиколог Драгомир Анђелковић подсећа да су западни ментори, у сарадњи са нашим комшијама у прошлости, више пута покушали да Србији наметну перцепцију да не би требало да гледа шта се дешава у нашем окружењу, поготову у деловима где су Срби, дакле, да се бави само собом.
„Ту се, међутим, доста тога променило и Србија је знатно активирала своју политику сарадње са РС, на шта има и право јер је гарант Дејтона. РС је у суштини, по том споразуму, држава. Дакле, држава у босанско-херцеговачкој заједници, али Србија има право на блиске везе. Срамота је што у претходним експозеима бивших влада није посвећена дужна пажња односима са РС, односно заштити Срба у региону. Мислим да је овај пут премијер ставио акцента на то, и то је врло битно“, сматра Анђелковић, напомињући да је мање битно шта о томе мисле разни пиони у региону.
Он истиче да Србија не може да гради регионалну сарадњу одричући се својих интереса, јер сарадња, како истиче, има смисла само ако обе стране уважавају и своје и туђе интересе и покушавају да нађу компромис.
Део експозеа српског премијера који је „засметао“ регионалним политичарима, пре свега онима у Босни и Херцеговини, тиче се најаве Влада Републике Србије да ће наставити да се ангажује на очувању права и интереса српског народа у региону, у складу с нормама међународног права, као и да ће, у том контексту, наставити да развија најближе односе с Републиком Српском, у складу с Дејтонским споразумом.
Вучић је у току излагања истакао да „односи између политичких лидера српског народа никада нису били бољи, као и да су засновани на међусобном уважавању, поштовању и заједничком деловању у очувању српских националних интереса“.
„По први пут у савременој српској историји направили смо неписано политичко правило да ни лидери у РС од председника па до опозиционих лидера… да лидери Срба из региону никад о Србији, ни ми о њима нисмо, нити ћемо рећи иједну лошу реч. Ако се око нечега не слажемо, ми се састанемо и расправимо, али увек ћемо изађи са заједничким ставом. Јединственим ставом у интересу целокупног српског народа. Никада нисте, нити ћете од мене чути да јавно изговорим било коју лошу реч ни о Милораду Додику, али ни о Босићу, Иванићу, Пуповцу, нити ћете њих чути иједну лошу реч о Србији“, рекао је Вучић.
Наши саговорници су јединствени у закључку да је суседима Србије више засметала чињеница да Србија намерава да се брине и да „уз себе чврсто држи српске мањине у државама у окружењу“, од саме чињенице да је име Републике Српске поменуто у експозеу.
