Бивши амбасадор Србије у Белорусији Срећко Ђукић сматра да је добро што је до помирења Русије и Турске дошло, и додаје да свет не треба да страхује од савеза тих двеју земаља. Остаје нам да видимо како ће изгледати та нова страница у односима двеју земаља, којом ће се брзином она попуњавати и које ће све области обухватити, каже Ђукић.
„Добро је да односи регулишу — то је важно за обе земље, али и за регион. Тамо се дешавају ствари од планетарног значаја — мислим на све процесе на Блиском истоку, сукобе у Сирији, Ираку, Пакистану и Авганистану… Али дешавају се и позитивне ствари — уочи овог сусрета одржан је тројни сусрет лидера Русије, Азербејџана и Ирана. Створен је нови савез, нова регионална сарадња која непосредно има везе и са Турском“, каже Ђукић.
Корист за цео свет
Продуцент Ројтерса Јакша Шћекић сматра да је сусрет Путина и Ердогана користан за цео свет, а пре свега за регион у којем, како каже, тензија полако опада. Данас нико, па ни Турска, није у позицији да буде у лошим односима с једном суперсилом као што је Русија — као што не може себи да дозволи ни да буде у лошим односима са Сједињеним Државама или Европском унијом, каже Шћекић.
„Само је било питање дана, повода који ће довести до тога да Русија и Турска поново разговарају. Ако сам добро схватио, до разговора је дошло захваљујући председнику Казахстана и напорима једног турског бизнисмена. Очигледно је дошло до потребе и до притиска на Ердогана да поново успостави економске односе са Русијом. У међувремену се десио покушај пуча, а руски туристи су итекако добро дошли баш у овој сезони, кад Европљани избегавају Турску. Чак се говори о томе да Русија и Турска сада праве центар за размену безбедносних података о Сирији“, објашњава Шћекић.
Упитан да ли из поновног успостављања односа Русије и Турске — посебно након покушаја војног пуча — можемо да закључимо да се Турска полако окреће ка Русији, Шћекић каже да је и угледни Њујорк тајмс приметио да Запад „веома бојажљиво прати о чему Путин и Ердоган разговарају“. Овоме, каже, треба додати чињеницу да је руска спољна политика практична, да брзо реагује на све догађаје и тренутне промене.
„Америчка спољна политика је компликована кад је реаговање посреди — командна структура у Русији је много јаснија, чистија и ефикаснија, у Вашингтону је компликована до бесмисла. Један од наших ретких политичара који је то разумео био је покојни премијер Зоран Ђинђић, који је у Вашингтону тражио да му се набави велики број књига да би разумео како то функционише и како се уопште утиче на америчку спољну политику. Она се мења кроз конгресне пододборе, одборе, сенаторе… У овом тренутку, руска спољна политика је много флексибилнија, агресивнија, ефикаснија — а америчка је у некој врсти вакуума због избора“, наглашава Шћекић.
Европа Турке „прави лудима“
Бивши амбасадор Србије у Белорусији, Срећко Ђукић, каже да се Турска у односима са Западом нашла у веома компликованом положају. Ердоган је, подсећа, пре сусрета с Путином потегао чињеницу да та земља практично од 1963. године преговара о уласку у Европску унију, и закључио да Европа Турке „прави лудима“, подсећа Ђукић.
„Позиција Турске је врло тешка и сложена, тешко објашњива. Не може у Европску унију, а стуб је НАТО-а. Турска мора да тражи излазе, а Русија јој је вековима била партнер у сваком погледу. Ту је и однос са Америком — има индиција да у недавном покушају пуча има америчких трагова. Унутрашње стање у тој земљи, економско, политичко, веома је сложено, а и курдско питање је врло компликовано. Некада је Турска прокламовала да има нула проблема са суседима, а сад нема суседа са којим нема проблема! Морала је да почне то да решава“, оцењује Ђукић.
Јакша Шћекић, међутим, подсећа да с друге стране Турска има и адут који се зове — мигранти, и да може да га искористи кад год јој то буде одговарало. „Не треба заборавити и да Ердоган има јаку подршку турске заједнице у Немачкој — озбиљно гласачко тело, које ће итекако бити потребно Ангели Меркел на следећим изборима“, каже Шћекић.
Све ове чињенице, закључују саговорници емисије „Свет са Спутњиком“, иду у прилог Турској, али и Русији — пре свега због економске сарадње, а нарочито у области енергетике.
Ердоган позитивно о Нусра фронту?
Гостима у студију се током емисије из Москве придружио и Виктор Надеин Рајевски, директор Института политичких и социјалних студија црноморско-каспијског региона. Он оцењује да се, иако две земље имају различите ставове о сиријској кризи, на турској страни јављају одређени помаци. Ипак, у борби против тероризма у Сирији, кључно је питање затварање границе с турске стране, каже Рајевски.
„Преко турске границе се одвијао огроман проток сумњиве робе. Успели смо да пресечемо те канале — најпре захваљујући авио-ударима руске авијације, али и деловању сиријске војске. Ако се граница не затвори, све ће опет бити по старом. Узнемирио ме је интервју који је турски председник Ердоган дао непосредно пре посете Русији — говорио је позитивно о Нусра фронту, штитио њихове ставове, јер се наводно и они боре против ДАЕШ-а. А то је само делимично истинита тврдња“, каже Рајевски.
Он додаје да, када је у питању даља судбина сиријске кризе, ову чињеницу свакако не треба изгубити из вида, јер је Нусра фронт био и остао група која се бори за успостављање исламистичког режима на територији Сирије. Најважније је да је Турска отворено показала да жели да обнови односе с Русијом, и то не само државне и економске, већ и личне односе Путина и Ердогана.
Чини се да је турска страна успела да убеди руску да је искрена у својим намерама, и тиме је заправо почео процес обнављања односа — за који је, ипак, потребно одређено време, оцењује Рајевски за „Свет са Спутњиком“.
