Можда једина ствар око које би се сложили Фидел Кастро и његови непријатељи јесте да нико од њих није очекивао да лидер кубанске револуције дочека деведесети рођендан. Преко 600 покушаја убиства сведочи у прилог овој тези. ЦИА, кубански емигранти и америчка мафија покушали су, сваки за себе или у сарадњи, да га убију на спектакуларне начине, од којих су неки и надреални.
Међутим, Фидел је преживео, упркос свему. Упркос томе што га живот није мазио, нити је он мазио живот. Рођен у богаташкој породици, Фидел је, вођен жељом да Кубу извуче из челичног загрљаја северног суседа — САД, извео револуцију, до тада незапамћену у америчком унутрашњем дворишту.
Мало је људи којима је историја толико ишла на руку као што је ишла Фиделу. Чак су и потези његових непријатеља чинили све како би од њега створили легенду.
А легенда је почела да се ствара када се Фидел са 19 сабораца искрцао на Куби, после једног неуспелог пуча против кубанског диктатора Фулхенсија Батисте, затвора и егзила.
У шумама Сијера Маестре Фидел и пријатељи задобијали су све ширу подршку Кубанаца и постајали политичке и модне иконе обожаване од целог света. Њиховом шарму нису могли да одоле ни у непријатељским земљама.
За кицошку Латинску Америку појава Фидела Кастра са дугачком и неуредном брадом и косом, у једноставној зеленој униформи (за разлику од сјаја и театралности склоних латиноамеричких диктатора) била је потпуно неуобичајена. Била је доказ да Фидел и саборци својом појавом наговештавају другу епоху.
У свету, Фиделова одећа постала је модни хит. Лево оријентисани студенти, прихватили су неуредне браде и дуге косе као знак бунтовништва и израз жеље за променом. Тако је Фидел постао и модна икона.
Вођен национализмом, жељом да Куба престане да буде неформална америчка колонија, Фидел је почео да је преображава, на начин такође неуобичајен за Латинску Америку. Не обазирући се на бесног северног суседа, љутог због национализације индустрије шећера, почео је да уводи реформе које су ишле ка социјалној правди и политичкој једнакости.
Ка марксизму га је одвела сама Америка, одбијајући да са њим сарађује. Без обзира на то, Фидел је успео да кубанско друштво преобрази из основа. На Куби данас нема неписмених, школство и здравство доступни су свима.
Упркос америчкој блокади и изолацији других латиноамеричких земаља који су у Фиделовој Куби видели расадник револуционарних идеја, Куба и Кастро су опстајали нетакнути до данас. Фидел је, за разлику од других лидера који су одбили да крену путем промена после краја Хладног рата, избегао да постане сопствена супротност и од легендарног лидера постане комични, беспомоћни диктатор. Вероватно зато што има подршку већег дела кубанског народа.
Данас, Фидел слави рођендан на Куби која се мења. Али и свет се променио. Када је дошао на власт, амерички председник био је Двајт Ајзенхауер. У Сенату САД није било црнаца. Данас, амерички председник је Афроамериканац Барак Обама који је и обновио односе са Кубом.
Фидел је последњу деценију живота провео повучено, а политичке погледе изражавао је у чланцима писаним за орган КП Кубе „Гранма“. У последњих годину и по дана у њима јасно назначава своје сумње у искреност америчких намера.
Најезда Американаца на Кубу, последњу оазу коју глобализација није захватила, као туриста и потенцијалних инвеститора, за Фидела остаје претња, „јенкијевски империјализам“, против којег се борио читав живот.
Ипак, безрезервно подржава свог млађег брата Раула, који га је заменио на челу земље. Изгледа да је успео да остане брижљиво створена легенда, без обзира што се свет променио.
