Са свих функција званично се повукао 2008, након што је тешко оболео, а власт је препустио свом брату Раулу.
Кубанска влада не припрема никакву велику прославу. Нема митинга, парада, нити посета страних државника поводом Кастровог рођендана. Сутра ће на Куби бити уприличене мање музичке свечаности и изложбе фотографија у Кастрову част, пренео је АП.
Највећи догађај најављен за данас је, према тој агенцији, наступ дечјих хорова.
Влада није саопштила ни да ли ће на тај дан да објави фотографије или видео-снимак Кастра, који се последњи пут у јавности појавио у априлу ове године, на завршници конгреса Кубанске комунистичке партије.
„Ускоро ћу бити као и сви други. Свима нам једном дође час, али идеје кубанских комуниста ће и даље живети“, рекао је Кастро у завршници тог конгреса чиме је практично најавио своју смрт.
Конгрес је тада, на предлог његовог брата, одлучио да радни век једног политичара не може бити дужи од 70 година старости, како би се отворио простор за млађе нараштаје.
Кастро је рођен 13. августа 1926. (према неким изворима — 1927) у месту Мајари на породичној плантажи шећерне трске, на којој је и сам радио са својим оцем.
Право је докторирао 1950. на Универзитету у Хавани.
Био је велики пријатељ Че Геваре.
Доласком на власт, Кастро је био веома непријатељски расположен према Сједињеним Америчким Државама, које су се пријатељски односиле према његовом предходнику Батисти и често се мешале у унутрашње послове Кубе док је он био на власти.
Након што је Кастрова влада национализовала рафинерије нафте, шећеране и погоне за производњу електричне енергије 1960. године, Сједињење Америчке Државе су престале да купују кубански шећер и увеле економски ембарго према Куби.
САД су 1961. покушале уз помоћ кубанских избеглица да збаце Кастра с власти у инвазији на Залив свиња, али без успеха.
Можда и као последица те инвазије, уследила је Кастрова изјава у децембру 1961. године: „Ја сам марксиста-лењинста и остаћу то до своје смрти“.
Раних ’60-их Кастро је отворено пригрлио комунизам и успоставио блиске везе са ШСР-ом примајући све већу совјетску војну и економску помоћ, што је допринело погоршању америчко-кубанских односа.
Када су Американци открили да је Совјетски Савез на Куби поставио своје балистичке пројектиле далеког домета и тиме практично имао целе Сједињене Државе „на длану“, тадашњи председник Џон Кенеди је увео поморску блокаду Кубе како би присилио совјетског лидера Никиту Хрушчова на повлачење совјетских пројектила с Кубе.
Савезништво Кастра са СССР-ом и допрема совјетских пројектила на Кубу 1962. свет је довела до руба нуклеарног рата.
Али је Куба након распада СССР-а потонула у дубоку економску кризу.
Године 1979. изабран је за лидера Покрета несврстаних. Тврдио је да је једини начин да се постигне економски раст очување једнопартијске државе, ограничавање приватног предузетништва и брзо утишавање политичких противника. А једном приликом упитан када ће обријати браду и скинути војну одору одговорио је: „Када се оконча револуција!“
Готово да нема Кубанца који памти Кубу без Кастра. Многи верују да се његов брат Раул и данас често о битним питањима консултује са њим.
Многи, наиме, на Куби мисле да Фидел из сенке и даље врши утицај на свог брата Раула, који је позвао на реформе и „промену менталитета“ како би унапредио свој план о економском расту.
Његов брат Раул никада није достигао харизму Кастра који је остао снажан симбол.
Током своје власти од 1959. до 2006. пркосио је десеторици америчких председника. Успоставио је комунистички режим пред вратима Сједињених Држава и наводно преживио 600 покушаја атентата.
Његов биограф Волкер Скијерка је рекао да је Кастро неопходан и као живећи идеал и као идеално оправдање, „нарочито сада кад су отоплили односи с Америком“.
