Иван Јововић и Пантелија Дакић убијени су из аутоматског оружја, а њихови другови Богдан Букумирић, Марко Богићевић, Драгана Србљак и Ђорђе Угреновић су тада тешко рањени.
Унмик је после овог злочина саопштио да је непознат број људи из жбуња отворио ватру из „калашњикова“ на педесетак деце и младих Срба из Гораждевца, а косовска полиција је у истрази саслушала 75 сведока, претресла је стотинак кућа, али све то није дало конкретне резултате.
Убиство деце осудили су домаћи и међународни званичници, а због овог трагичног догађаја одржана је и седница Савета безбедности УН.
Убиство на реци Бистрици сматра се једним од четири највећа злочина над Србима од 1999. године и доласка међународне мисије на Косову и Метохији.
Виновници су остали ван домашаја правде, као и у случају убиства жетелаца у Старом Грацком, убиства породице Столић у Обилићу и убиства путника аутобуса „Ниш-експреса“ код Подујева.
У Гораждевцу данас живи мање од 1.000 Срба у потпуно албанском окружењу.
