Видео-спот „Да ли желите да Кина изгледа овако“ у којем се приказује будућност земље након евентуалне обојене револуције, привукао је велику пажњу западних медија, пре свега због поређења, са једне стране, ситуације у Сирији и Ираку, у које су се умешале САД, и са друге стране, ситуације у стабилној Кини.
„Облак домаћих и међународних проблематичних питања још није нестао са кинеског неба“ — сликовито објашњавају аутори спота. Они додају да се иза сепаратизма и агената који раде на штету Кине види, како они кажу, алудирајући на америчку заставу, „тамна сенка звезда и пруга“.
Руски и кинески аналитичари кажу за Спутњик да не верују да је тај видео објављен на иницијативу државног врха у Пекингу, али се слажу да спот одражава веома компликоване политичке процесе унутар земље.
Седам година затвора за страног плаћеника
Заменик директора Института за азијске и афричке студије Московског државног универзитета „Ломоносов“ Андреј Карњејев за Спутњик каже да је тај видео упозорење против дестабилизације ситуације.
Карњејев не искључује да је спот објављен трагом вести о пресуди кинеском адвокату Џоу Шифенгу. Шифенг је почетком августа осуђен на седам година затвора због „подривања државног система“.
Према мишљењу кинеског државног врха, које очигледно деле и аутори спота, овај адвокат је добијао паре из иностранства и намерно гурао кинеско друштво у конфронтацију са властима.
Кини је потребан „рационалан патриотизам“
Још једна верзија око објаве спота везана је за пресуду међународног Сталног арбитражног суда у Хагу према којој Кина нема правну основу за полагање „историјских права“ у Јужном кинеском мору.
После ове одлуке у Кини су одржани масовни протести против политике САД и њихових савезника у овом региону. Али кинеске власти увек позивају становништво на „рационалан патриотизам“ јер доживљавају екстремни радикализам, посебно код младих, као претњу по политичку стабилност земље.
Стога, каже Карњејев, порука овог спота би могла да буде следећа: шта год да раде спољне снаге, Кина мора да се понаша одмерено и да буде стабилна, тим пре што, као што знамо из искуства обојених револуција, сваки протест може да буде радикализован и инструментализован, па окренут против владајуће гарнитуре.
Амерички невладин сектор користи идеолошки вакуум
И Ву Феј, професор на Институту за новинарство и масовне комуникације у граду Ђинану, за Спутњик каже да иако спољне снаге и даље покушавају да утичу на ситуацију у земљи, много је важније да се Кина окрене решавању унутрашњих проблема, на пример, проблема идеолошког вакуума.
Експерт признаје да се због „слабог разумевања идеологије“ код дела становништва појављују одређене „противречности“, које утичу на економију.
Према речима Феја, постоји ризик да би ове противречности могле да искористе америчке невладине организације како би се умешале у унутрашња кинеска питања под изговором „заштите људских права“.
