Мирисало је на традицију!
Овако би, у најкраћем, могао да гласи најтачнији и најпотпунији одговор на питање — како је јуче, у недељу, било на манифестацији „Хајдучке вечери“, која је традиционално у општини Богатић, у Мачви, одржана по 50. пут?
Наиме, инспирисана мотивима из романа „Хајдук Станко“ Јанка Веселиновића, ова манифестација је настала 1966, у оквиру ње сваке године становници овог града подсећају како је изгледала мачванска свадба, а исте вечери бива организовано такмичење за избор хајдучког харамбаше.
Циљ манифестације је, како пише и на сајту туристичке организације ове општине, да буде дочаран живот предака, лепота некадашњег живота и старих обичаја.
Читав програм „Хајдучко вече“ садржао је и „Хајдучку регату“, такмичење ловаца и риболоваца, изложбу радова са Ликовне колоније у Совљаку, избор најлепшег фијакера, изложбе домаће радиности, богат културно-уметнички и забавни програм…
Откуп невесте
Ударање коњских потковица о асфалт преклапали су звуци из лимених инструмената. На једној од прометних раскрсница у Богатићу окупио се приличан број грађана. Трубачи су давали такт, а према окупљенима су долазиле чезе са коњима и српским заставама.
Био је то почетак окупљања пред чувену „Мачванску свадбу“, на коју се ономад ишло у колони, свечано обучено и са музичком пратњом.
Свадбену колону сачињава већи број фијакера. Колеге новинари и ваш репортер путовали су у, назовимо га, већем фијакеру направљеном од тракторске приколице и покривеном прућем. Уместо коњских запрега, приколицу је вукао трактор. Био је то занимљив спој традиције и ововременског. Кратак видео-снимак преноси само део атмосфере „свадбара“.
Свадбарска колона стигла је до невестине (младине куће) у Етно-парку у месту Совљак. Испред куће су својеврсну стражу, у народним ношњама, правили младићи и девојке. Чули су се пуцњи пушака, на пољани се ширило велико мачванско коло.
А онда су традиционално обучени мушкарци са заставом и уз пратњу музике, кренули да откупе младу. Видео-снимак приказује „ценкање“, извођење младе из куће и њено ломљење колача.
Харамбашо, ти ли си?
Потом је свадбена поворка кренула ка обали Дрине, где је, пред доста окупљеног света, у месту Црна бара одржана централна манифестација.
Младићима из овог краја је пре 50 година „Хајдук Станко“ био инспирација да организују такмичење између себе и да најбољи освоји звање харамбаше — хајдучког старешине.
Током година учешће у овом такмичењу узели су и момци из околних места.
Било је веома занимљиво, као својеврсна црнобарска олимпијада, гледати момке који се такмиче у прескакању пања, бацању камена с рамена, надвлачењу клипка, скоку у даљ, скоку увис, борби на брвну и брзом пењању уз дрво. Најспретнији, најокретнији и најспремнији момак добија хајдучку сабљу, новчану награду и звање харамбаше.
Манифестација је била и својеврсни вашар, са огромном бином и културноуметничким програмом који је трајао до после поноћи. Да, био је и ватромет.
Стварно је, уз ововременске новотарије, све мирисало на традицију. Поред Дрине.