Према речима Лаврова, такви закључци могу се извући не толико на основу сигнала представника јавности, хуманитарних и пословних кругова, колико од представника власти.
Европски политичари одлично схватају да је обустава рада Савета Русија—НАТО, замрзавање механизама између Русије и ЕУ, било грешка, укључујући замрзавање енергетског дијалога између Москве и Брисела, рекао је Лавров.
Међутим, како је додао, без обзира на позитивне тенденције у спољнополитичким односима, ситуација остаје напета. Запад је закључио да може да „свали на Русију“ неуспех своје оријентације на Украјини. Наиме, западне колеге одбијају да прихвате предлог Москве и усагласе принципе безбедности у евроатлантском региону.
„Филозофија НАТО центризма превладава, а када је курс на ширење НАТО-а по сваку цену жестоко посрнуо на Украјини, сви су одлучили да то свале на Русију“, сматра Лавров.
Министар је упозорио да Европа није ни покушала да утиче на организаторе оружаног државног преврата у Украјини и да спроведе споразум о мирном решавању ситуације и формирању адекватне владе, који је склопљен уз посредство Немачке, Француске и Пољске.
Запад такође затвара очи на националистичке ставове украјинских власти које траже да се искорени све што је руско у земљи.
„Нажалост, нисмо видели ништа слично захтевима који би одржавали заиста принципијелан став Европе у складу са документима ОЕБС-а који не дозвољавају насилно освајање власти“, рекао је он, изневши претпоставку да НАТО не жели да обнавља односе са Русијом.
Према речима Лаврова, много питања намеће и став Европе о Сирији.
„Ни овде не може бити двоструких аршина, зато што, рецимо, хуманитарна криза у Сирији заузима централно место у политичкој реторици западних државника, али се пажљиво заобилази хуманитарна ситуација у Јемену“, напоменуо је Лавров.
Остаје отворена и тема „Северног тока 2“. Лавров је изразио наду да ће Европа увидети плусеве изградње новог цевовода и да ће адекватно проценити све предности тесне сарадње с руским „Гаспромом“.
„За европске партнере који сарађују са ’Гаспромом‘ тај пројекат ће допринети диверсификацији маршрута испорука гаса на европско тржиште. Он се уклапа у европски гасни програм и допринеће главном циљу ЕУ — изградњи отворене енергетске сарадње у Европи, истакао је он, нагласивши значај односа с Немачком.
Лавров је указао да односи Русије и Немачке доживљавају можда најсложенији период од времена њеног уједињења, али да има помака у правцу њиховог побољшања.
„Немачка је наш кључни партнер не само у европским питањима већ и у решавању глобалних проблема савременог света, укључујући решавање сукоба и супротстављање међународном тероризму и екстремизму“, закључио је руски министар.
