Србија и Република Српска, поручено је на скупу, желе мир, али су научиле лекције и никада више неће дозволити Јасеновац, Јадовно, али ни Олују.
Премијер Србије Александар Вучић рекао је да Срби никоме не прете и да хоће мир и најбоље односе, „чак и са онима који су хтели да нас нема“.
„Никада више никоме нећемо дозволити Јасеновац, Јастребарско, Јадовно, али ни ’Олују‘. Срби више неће у јаме“, истакао је Вучић.
Председник Српске Милорад Додик је поручио „да у име мира морамо да се суочимо са последицама прошлих ратова, јер тако имамо шансу да нам се то не понови“ и истакао је да је Република Српска неуништива.
„Нисте видели мању државу у коју је уграђено више жртава“, навео је Додик и додао да Доња Градина, то страшно место, изнова опомиње да не треба дозволити нова застрашивања, „јер смо у прошлости платили превелику цену и доживели геноцид који није назван правим именом“.
О томе, подвукао је, „не смемо да ћутимо, као што цео слободарски свет не сме да игнорише историјске чињенице и ћути о злочинима НДХ“.
Централна манифестација почела је интонирањем химни Српске и Србије, а затим се окупљенима, потомцима жртава и гостима обратио професор Филозофског факултета у Бањалуци Горан Латиновић, који је одржао историјски час о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у логору Јасеновац.
Одржан је и уметнички програм у којем су наступили глумци из Приједора и Бањалуке и хор „Јединство“, а скуп је завршен паљењем свећа.
Претходно су Вучић, Додик и председница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић обишли изложбу о Јасеновцу, на којој су изложене стотине фотографија јасеновачких докумената који сведоче о злочинима под окриљем НДХ-а.
Комеморативни скуп одржан је код споменика „Топола ужаса“, дрвета на којем су усташе током Другог светског рата вешале логораше. То дрво, које се налази поред реке Саве, ишчупано је после рата, да би затим од њега био направљен споменик.
На „Тополи ужаса“ видљива су и оштећења од метака, али и од ватре која је настала током оружаних сукоба 1995. године на том подручју.
Скупу су присуствовали и министри две владе, члан Председништва БиХ Младен Иванић, председник Српског националног већа у Хрватској Милорад Пуповац, Арие Ливне, представници СПЦ, Савеза јеврејских општина, ромске националне мањине, бројних удружења, као и грађани, те становници поткозарских општина, одакле је страдало највише становника у Јасеновцу.
