Да ли ће 25. септембар, дан за када је заказан референдум у Републици Српској, заиста бити Дан Д за Босну и Херцеговину као државу? То питање зависи пре свега од тога да ли ће референдум бити одржан, односно, да ли ће Александара Вучић успети да „убеди“ Милорада Додика да одустане од референдума. Тако бар пише сарајевска штампа и део београдске штампе.
Они мало боље упућени тврде да Додик неће одустати од референдума у последњи час, али и истичу да то не значи да не уважава сугестије, којих зацело има из Београда. Ситуација ће бити јаснија почетком септембра када ће по садашњем плану делегација Републике Српске посетити Београд. У међувремену, припреме за одржавање референдума у РС увелико теку, упркос упозорењу из Канцеларије високог представника у БиХ да одржавање референдума није у складу са Дејтоном и противљења неких западних земаља.
Али да се мало подсетимо зашто се референдум, уопште, одржава. Наиме 9. јануар који РС слави као дан државности засметао је Бакиру Изетбеговићу који је од Уставног суда БиХ затражио да тај датум укине јер не „одражава вољу свих народа који живе на простору РС“, мислећи ту, наравно, на Бошњаке који РС и данас доживљавају као „геноцидну творевину“. Уставни суд БиХ је утврдио да је члан Закона о празницима Српске који говори о 9. јануару као Дану Републике неуставан, те затражио да Народна скупштина Српске у року од шест месеци тај закон мора да усагласи са Уставом БиХ. РС је на такву одлуку одговорила жалбом Уставном суду БиХ, који се до данас није огласио, због чега је Скупштина РС усвојила одлуку о организовању референдума са питањем: „Да ли подржавате да се 9. јануар обележава и слави као Дан Републике Српске?“
Томе је претходила процена те одлуке у Већу за заштиту виталног интереса при Уставном суду РС, које је оценило да „доношењем одлуке о референдуму Скупштина РС није повредила ни на који начин интересе конститутивног, бошњачког народа у РС, јер референдумско питање нема национални предзнак“.
Јасно је да ни Сарајеву, ни међународној заједници не смета заправо, сам исход референдума, већ одржавање истог и зато од Србије очекују да, како се наводи, „заустави Додика у рушењу БиХ“. Вучић јесте у два наврата „успео да убеди Додика да сачека са референдумом“, али сва је прилика да овога пута то неће успети. Или неће хтети.
Дакле, за сада су на столу две могућности, или да Додик одустане од референдума, или да га одржи. Ако одустане — штета може бити вишеструка. Не само да би оборио рејтинг странци коју води пред локалне изборе БиХ, већ би и ослабио позицију РС унутар БиХ. Одустајање би Сарајеву дало додатни ветар у леђа за даље урушавање надлежности РС, што би само продубило политичку кризу између Бањалуке и Сарајева, а ојачало бошњачку тежњу за унитарном Босном. Ако пак референдум буде одржан, и то је на неки начин мач са две оштрице. Одржавање референдума се већ сада у западним круговима третира као „демонстрација моћи Додика“, али и порука Сарајеву — да од концепта унитарне Босне нема ништа, јер би РС у том случају активирала раније донету одлуку о одржавању референдума о самосталности РС. Сарајево је свесно да је садашњи референдум у РС фактички само „показна вежба“ тог потенцијалног референдума који би заиста могао да уздрма Босну.
У овој ситуацији Србија има најнезгоднију улогу. У исто време од ње се очекује да утиче на Додика и да одржава добре односе са Сарајевом. Тако да како год да поступи дешавања у РС и БиХ јој не иду на руку.
Сарајево покушава да Додика „туче његовим оружјем“, па је тако прво Сребреница, која је иначе у саставу РС затражила референдум о издвајању из РС, то јест добијања специјалног статуса попут оног које има дистрикт Брчко. Одмах затим се огласио и Мостар тражећи да се и тамо одржи референдум о будућем статусу тог града који је фактички подељен на две територије. Канцеларија високог представника покушала је да преко Већа за имплементацију мира којој је подређена, издејствује одобрење да прогласи ништавном одлуку Скупштине РС о одржавању референдума, али за то није добила сагласност.
У међувремену, огласила се и чланица Европског парламента и председница Одбора тог парламента за Југоисточну Европу Дорис Пак која је на свом твитер налогу поручила да референдум у Републици Српској о Дану Републике није у складу са Дејтонским споразумом.
Пакова, која је чланица стране ЦДУ Ангеле Меркел, тим твитом је поново узбуркала јавност:
„Шта ради Канцеларија високог председника за БиХ? Ако ништа не раде, то је срамотно. Постојање те институције нема више никаквог смисла“, написала је Пакова.
То последње што је написала је вероватно и једино око чега се слажу сви политички актери не само у БиХ, него и шире.